Najviše falsifikuju i švercuju „najk“, „adidas“, „epl“...
Od 350.000 artikala koje je Uprava carina zaplenila prošle godine, gotovo polovina su bili lekovi i razni preparati, slede odeća, obuća, igračke, mašine...
Na Svetski dan zaštite intelektualne svojine, srpska carina je objavila da je samo prošle godine zaplenila više od 350.000 artikala zbog sumnje da je reč o falsifikatima. Gotovo polovina bili su lekovi i razni preparati, dok se na drugom mestu sa 117.000 komada nalaze odeća i obuća. Značajne su i količine falsifikovanih igračaka, kao i 10.000 mašina i alata. Prema podacima Uprave carina uništeno je 520.000 komada raznih falsifikata koji su zaplenjeni na našim graničnim prelazima.
Među najčešće krivotvorenim brendovima su „adidas”, „najk“, „epl“, „konvers“, „tomi hilfiger”, „luj viton“, „filip plejn“, „armani“, „levis“, „hugo bos“, „majkl kors“.
Međutim, najviše se falsifikuju hrana, alkoholna i druga pića, proizvodi za negu lica i tela, obuća, odeća, aksesoari (satovi, nakit, tašne, novčanici...), audio-vizuelna oprema, igračke, igrice, auto-delovi i električni proizvodi
– Najviše nas zabrinjava što se osim krijumčarenja, ovakva roba nudi i preko interneta, a preko različitih sajtova mogu da se nabave čak i lekovi i medicinska sredstva, za koja se nakon oduzimanja i analize utvrdi da su falsifikovani, što znači neprovereni, a samim tim i nebezbedni i potencijalno opasni po zdravlje, kaže za „Politiku” Darko Stojčević, koordinator u Odeljenju za zaštitu intelektualne svojine.
Prema njegovim rečima, nosioci odobrenja su uglavnom strane kompanije, a prošle godine su odobreni i zahtevi za preduzimanje mera zaštite prava intelektualne svojine domaćim firmama „Medela“, „Matiz“ i FK „Partizan“. Zašto je važno da nosioci prava podnesu zahtev za zaštitu intelektualne svojine?
– To se dobro može ilustrovati primerom FK Barselona koji do 2014. godine nije podneo zahtev, zbog čega je roba sa njihovim oznakama puštana u promet. Od momenta kada su podneli zahtev, suočili smo se sa time da je u 100 odsto slučajeva kod zadržane robe utvrđeno da su povređena prava i da je reč o falsifikatima – kaže Stojčević.
Slična situacija je bila i sa žigom robne marke UGG(popularne čizme). Čak 72 odsto ove obuće, za koju je utvrđeno da je falsifikat, čeka uništenje, dok je ostatak i dalje u postupku utvrđivanja originalnosti. U Upravi carina kažu da se često dešava da se na granici pojave čizme koje izgledaju kao UGG, ali nemaju nikakav znak, što carinu onemogućava da zadrži takvu robu.
– Jasno je da te čizme ulaze na tržište tako što se na njih naknadno lepe etikete, koje su kao i oznake drugih brendova često predmet carinskih zaplena – objašnjava Stojčević.
Da bi se uspešno suprotstavljali svim izazovima u ovoj oblasti, koja predstavlja i važan uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, carinska služba u saradnji sa nosiocima prava, sprovodi obuku, namenjenu identifikaciji krivotvorene robe. Jedan takav seminar su u Upravi carina krajem marta održali nosioci prava intelektualne svojine brendova FK Barselona, „dačija“, UGG, „nutribulit“, „guči“ i „filip plejn“. Osim carinika u radionici za prepoznavanje falsifikata ovih brendova su učestvovali i zaposleni u MUP-u, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Zavoda za intelektualnu svojinu.
Otvarajući ovaj seminar Sonja Lazarević, pomoćnica direktora UC u Sektoru za kontrolu primene carinskih propisa naglasila je da ovakvi skupovi stvaraju mogućnost za razmenu podataka, što doprinosi efikasnijem postupanju carinika i otkrivanju krivotvorene robe.
– Veoma je važno da se akcenat stavi i na otkrivanje proizvodnje ove robe, s obzirom na to, da se carina bavi različitim istražnim radnjama i postupcima koji mogu da doprinesu i pronalaženju radionica za izradu falsifikata – dodala je Lazarevićeva.
Osim rizika koji predstavljaju za potrošače, krijumčareni krivotvoreni proizvodi i piraterija pogađaju mnogo šire slojeve društva, nanoseći štetu, pre svega državnom budžetu i onima koji legitimno posluju, a od profita ostvarenog nezakonitom distribucijom i prodajom robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala
Prema podacima UC, u februaru ove godine carinici su na Gradini zadržali 22 tone različite robe. Falsifikate ženskih torbi, majica, jakni, novčanika i patika iz Turske koji su bili namenjeni tržištu Bosne i Hercegovine.
Falsifikati se uništavaju
Carinska služba ima obavezu da za svaku robu, za koju se posumnja da je plagijat, prekine carinski postupak i o tome obavesti nosioca prava. On ima rok od 10 radnih dana da podnese pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da da saglasnost za njeno uništenje. Roba se prvenstveno uništava sečenjem pomoću specijalizovanih mašina stacioniranih u Kruševcu ili u pogonu JKP „Deponija” Vinča.
– Javnost često postavlja pitanje, zašto se ova roba umesto uništenja ne donira, međutim, carinska administracija apsolutno ne odlučuje o tome. O sudbini krivotvorene robe odlučuje nosilac prava, a u određenim situacijama i sud. Osim toga, takvu robu ne prati dokumentacija koja bi potvrdila ispravnost i kvalitet proizvoda – kažu u Upravi carina.
Ne kopiraju samo Kinezi
Sud u Šangaju je prošle nedelje naložio nemačkoj kompaniji sportske opreme „Puma” da plati 2,9 miliona juana (421.340 dolara) zbog povrede autorskih prava jednog kineskog preduzeća za proizvodnju odeće od vune.
„Puma” je, kako navodi list „Šangaj dejli”, kopirala fotografiju koja je kreirana specijalno za „Godinu jarca” koja je bila 2015. u Kini i koristila ga na kapuljačama dukseva.
Sud je izrekao da je lokalni brend, star 90 godina, registrovao taj logo i adaptirao ga tako da predstavlja drevna kineska obeležja. Jedina razlika između logotipa dve kompanije bila je veličina, zaključio je sud.
„Puma” je negirala optužbe, i saopštila da je koristila hijeroglafski karakter koji bi mogao da koristi bilo ko na svetu. Međutim, sud je saopštio da se kupci dovode u zabludu i da se na ovaj način povezuju „Puma” i kineski brend.
Slučaji povrede loga su česti u Kini, ali ovaj je malo neobičan jer ovaj put kineski brend traži svoja prava.
Izvor: Politika