Srpski stručnjaci odgovaraju na pitanje koje se tiče svih nas: KAKVU HRANU JEDEMO?

Odgovor na pitanje da li građani u Srbiji jedu kvalitetnu hranu nije ni malo jednostavan, jer je to vrlo kompleksno pitanje, jedinstveni su u tom stavu stručnjaci koji se bave kvalitetom hrane, sertkacionih firmi i predstavnici potrošača.

Koliko građani Srbije mogu da budu sigurni da jedu kvalitetnu hranu, prema direktoru sertifikacione firme koja se bavi između ostalog i bezbednošću hrane "TMS CEE" Bošku Gavoviću, govori podatak da, s obzirom na broj inspektora, jedan poljoprivredni proizvođač u oblasti biljne proizvodnje u Srbiji u proseku ima šansu da bude kontrolisan jednom u 20 godina.

U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, tvrde da građani Srbije mogu biti sigurni da jedu zdravu, kvalitetnu i bezbednu hranu, jer inspekcijske službe sprovode redovnu kontrole u cilju garantovanja ispravnosti proizvoda, a koje su u skladu sa evropskim standardima. Kontrola hrane "od njive od trpeze" je jedan od zahteva na kome insistira Evropa, posebno za zemlje koje su u postupku pristupanja EU.

Prema rečima Gavovića, u Srbiji je mali broj inspektora koji se bave kontrolom poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a i mehanizmi kontrole nisu dovoljno razvijeni.

Kako je u EU, a kako u Srbiji

- U Italiji najveća laboratorija koristi skoro 2.000 akreditovanih metoda za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane i oko 8.000 neakreditovanih, dok laboratorije u Srbiji koriste maksimalno par stotina metoda“ - rekao je Gavović naglašavajući da taj podatak najbolje ilustruje složenost odgovora na pitanje kakvu hranu građani Srbije jedu. Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da čuva i maksimalno iskoristi svoju stratešku prednost, odnosno to što je jedna od tri zemlaj uz Togo i Zambiju koje ne podržavaju genetski modifikovane proizvode (GMO), jer je, kako je naglasio, sigurno potrebno da prođe još decenija da bi se svi uverili u bezbednost GMO hrane.

- Moje mišljenje je da tu stratešku prednost, a do koje je jako teško doći treba čuvati i iskoristiti - rekao je Gavović.

Pratiti svetske trendove

On je naglasio i da je veoma važno da se prate svetski trendovi i obaveze u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, jer poljoprivredno prehrambeni sektor u svetu učestvuje 10 % u bruto domaćem proizvodu (BDP) ili oko 8 000 milijardi dolara, a i u proseku je oko 20 odsto proizvodnje hrane u mnogim zemljama namenjeno izvozu.

- Hranom se sve više trguje preko granica, kompanije kupuju od jeftinijih dobavljača širom sveta, a time je rizik po bezbednost veći i teže se obezbedjuje sledljivost. Skandali koji se sve više pojavljuju, pokreću javnu zabrinutost po zdravlje i štete poverenju u industriju, pa se stoga usvajaju sve strožiji i kompleksniji propisi za standarde bezbednosti i kvaliteta, dok su i svetski standardi sve složeniji - kazao je.

Drastično povećati proizvodnju hrane

Gavović je naveo da se menja i struktura potražnje hrane, jer ekonomski razvoj dovodi do povećanja potrošnje, odnosno da raste broj srednje klase koja traži bolji kvalitet hrane.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da poljoprivredna proizvodnja u svetu mora da se poveća za 70 odsto do 2050. godine i da zbog toga održivost proizvodnje postaje centralno pitanje za strateško planiranje.

Izvor: Blic