Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela. Oni se zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca. Komisija za zaštitu konkurencije, prema tvrdnji njene predsednice Dijane Marković-Bajalović, ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.
Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč.
- Istrage vodimo na osnovu insajderskih informacija i ponuđenih dokaza protiv kartela u prehrambenoj industriji koji drže pod kontrolom gotovo sve najvažnije prehrambene proizvode - otkriva za „Blic” Bajalovićeva.
Kartele, prema njenom mišljenju, može suzbiti aktivnost komisije kojom rukovodi, ali pre svega veća konkurencija.
- Samo trojica prerađivača i trgovaca mnogo lakše će se dogovoriti nego ako ih imate tridesetoro. A nikome od njih, ni prerađivaču ni trgovcu ne odgovara slobodno formiranje cena - navodi naša sagovornica.
Kako kartel u ovoj industriji funkcioniše? Proizvođač kaže trgovcu kolike će biti cene u maloprodaji, na šta mu on odgovori da pristaje, ali ga i upozorava da ukoliko vidi da je nekome drugom dao nižu cenu neće imati pravo prodaje kod njega. Šema je takva da svi moraju da zarade. Oni koji u toj igri sasvim sigurno gube su potrošači i primarni proizvođači, primorani na pristanak na otkupnu cenu, upravo onu koju striktno diktira prerađivač.
Da li je među ovih desetak kartela i onaj koji kontroliše tržište ulja? Jesu li najveći proizvođači ovog proizvoda sklopili tajni dogovor o ujednačenim cenama, kao što je to tvrdilo Ministarstvo trgovine još prošle godine, zahtevajući od Komisije za zaštitu konkurencije da to ispita?
- Nismo mogli da pronađemo dokaz. Ali, to ne znači da eliminišemo mogućnost postojanja dogovora. Ukoliko kartel postoji interventan uvoz ulja po nižim cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sniženje cena - kaže Bajalovićeva.
Još 2009. godine Ministarstvo trgovine u ime države prvi put je podnelo zahtev za vođenje postupka protiv jednog kartela na tržištu Srbije. Od komisije je zahtevano pokretanje postupka protiv „Vitala” iz Vrbasa, „Sunca” iz Sombora (zajednički vlasnik „Invej”), „Dijamanta” iz Zrenjanina (u vlasništvu hrvatskog „Agrokora”) i „Banata” iz Nove Crnje zato što su u dva navrata, u junu i julu, istovremeno ukinuli rabat trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda.
Još tada komisija je poručila da joj se iznošenjem u javnost ovakvih zahteva uskraćuje svaka mogućnost da dođe do dokaza jer svaki imalo inteligentan učesnik na tržištu prikriva dokaze nakon što biva upozoren na istragu. A postupak otkrivanja kartela trebalo bi da bude nalik krivičnom postupku, što podrazumeva čitav niz istražnih radnji sprovedenih u tajnosti.
- Osim toga, treba da znate gde su dokazi i, gde možete da ih pronađete - kaže Bajalovićeva.
A ti kartelski dogovori često su usmeni i po pravilu - tajni. Učesnici kartela ne objavljuju da li se i o čemu dogovaraju. A komunikacije se odvijaju na različite načine, putem mejlova, telefonom, a nije retka ni praksa održavanja zajedničkih sastanaka u udruženjima, privrednim komorama.
- Često imamo takva saznanja, ali postojanje kartela ne možemo da dokažemo jer nema i direktnih dokaza, bilo koje forme - kaže Bajalovićeva.
Zato je odnedavno primenjiv jedan izuzetno značajan član zakona koji predviđa oslobađanje od kazne za učesnika kartela koji prvi prijavi postojanje takve vrste udruživanja i obezbedi dokaze. Komisija uz pomoć insajdera već vodi neke postupke, ali takav insajder nije se pojavio u slučaju uljara.
Fiksiranje cena kao zavera
Kartel čini grupa proizvođača istog ili sličnog proizvoda koja sklapa sporazum, usmeni ili pismeni, o fiksiranju cena. Fiksiranje cena smatra se zaverom ili dogovorom više trgovaca u cilju sticanja uzajamne dobiti. Najveća kazna izrečena za delovanje kartela u EU je više milijardi evra. A one se obično kreću oko nekoliko miliona evra. Kod nas kazna se odmerava uzimanjem u obzir visine ostvarenog prihoda, profita na tržištu u vremenu trajanja. Neki karteli čak i u EU traju godinama.