Proizvođači iz EU, odlukom suda, više neće moći da koriste čak ni naziv „biljni sir” jer se potrošači tako dovode u zabludu.
Evropski sud pravde, pre nekoliko dana, doneo je presudu kojom je zabranio da se proizvodi biljnog porekla prodaju pod oznakom „mleko”, „puter” ili „sir”. U presudi se, kako prenosi Bi-Bi-Si, navodi da proizvođači nazive – „mleko”, „puter”, „krem sir” i „jogurt” mogu da koristite samo za označavanje i reklamiranje proizvoda koji su dobijeni od mleka. Izrečena zabrana važi i u slučajevima kada su ti nazivi dopunjeni pojašnjavajućim ili opisnim dodacima koji upućuju na biljno poreklo proizvoda, kao što su „biljni sir”, „vegi čiz” i „krim”.
Više ni takvi nazivi ne mogu da se upotrebljavaju na deklaraciji.
Ova presuda doneta je u procesu koji je pokrenulo jedno nemačko udruženje potrošača protiv kompanije koja proizvodi i distribuira vegetarijansku i vegansku hranu i koja je potrošačima nudila biljne sireve „tofu puter” i slične proizvode zbog čega su mnogi kupci bili dovedeni u zabludu.
U Srbiji ovakva zabrana ne važi. Još pre pet godina u frižiderima velikih marketa, a posebno na pijacama na jugu Srbije pojavili su se meki beli sirevi nalik na „fetu” po izuzetno niskim cenama. Ovaj sir uvezen je iz Bugarske ali su brzo i domaći proizvođači krenuli da proizvode zamene za sir i druge mlečne proizvode. Oni se prave od mešavine mlečnih proteina i biljnih ulja, najčešće palminog i delimično hidrogenizovane biljne masti. Na ovaj problem prvi je ukazao vlasnik jedne mlekare u Dimitrovgradu. Upozorio je nadležno ministarstvo da se ovi proizvodi švercuju iz Bugarske i da je tržište na jugu zemlje preplavljeno. Odgovor inspekcije tada je glasio da se pri uvozu kontroliše mikrobiološka ispravnost proizvoda, ali da ne postoji mogućnost da se laboratorijski proveri njihov sastav.
Proizvodi sa ovakvom jeftinom recepturom zadali su udarac malim, tradicionalnim mlekarama u Srbiji. Mnoge su se čak i preorijentisale na proizvodnju proizvoda bez mleka, pa čak i angažovali tehnologe iz Bugarske. Inače, u ovoj zemlji je početkom 2012. izbila afera sa proizvodnjom i distribucijom jeftinog sira od palminog ulja. Kilogram ovakvog sira je u nabavci koštao 1,25 evra po kilogramu. Na pijacama se prodavao za 250 dinara. Ovoj ceni proizvođači sira od mleka nisu mogli nikako da pariraju. Problem je što je ovaj proizvod deklarisan kao bugarski sir „delikates” a kupci tada nisu znali o čemu je zapravo reč. Tek posle upornog pritiska medija i proizvođača nadležni su doneli uredbu da se ovakvi proizvodi jasnije obeleže i fizički odvoje od tradicionalnih mlečnih proizvoda, kako bi kupci znali šta kupuju. Pitanje je koliko je tržište uređeno van legalnih radnji jer se na pijacama, kao i u malim radnjama, i dalje mogu kupiti neobično jeftini beli sirevi i kačkavalji. Oni su često na sniženjima pa se kupci na ovaj način dovode u zabludu.
Asortiman biljnih zamena mlečnim proizvodima stalno se uvećava. Prošle godine objavljeno je da se na tržištu čak pojavila i biljna pavlaka. U ovaj proizvod, koji bi u sastavu morao da sadrži isključivo mlečne masti (i to do 20 odsto), proizvođači su dodavali biljne masti i na taj način obarali cenu. Naravno, ovakve mešavine se ne deklarišu. U Ministarstvu poljoprivrede su izjavili da proizvodi od proteina mleka i biljnih masti (kao što su pavlaka i sirevi) ne mogu da se stavljaju u promet kao mlečni proizvodi. Oni, kako je rečeno, mogu da se prodaju samo pod određenim komercijalnim imenom, sa jasnom naznakom njihovog porekla.
Izvor: Politika