Formiranjem nacionalnog Saveta za bezbednost hrane, srpski potrošači trebalo bi da budu sigurniji u kvalitet prehrambenih proizvoda. Istovremeno, proizvođači bi trebalo da dobiju svojevrsnu potvrdu svog rada, nezavisnu i stručnu procenu kvaliteta i ispunjenosti standarda, a samim tim će za svoje proizvode moći da odrede adekvatnu cenu.
Iako novo stručno telo ima prvenstveno savetodavnu funkciju i osnovna delatnost mu je procena rizika, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) i član novoformiranog Saveta za bezbednost hrane, smatra da bi prva uloga Saveta zapravo trebalo da bude kontrola rada inspekcija, odnosno provera šta se sve kontroliše i na koji način. Tako bi potrošači bili sigurni da jedu bezbednu hranu.
- Pošto već imamo formirane mnogobrojne inspekcije, one bi morale da dostavljaju izveštaje o svom radu i rezultatima ispitivanja koje sprovode, jer je transparentnost najbitnija. Ti izveštaji bi trebalo da sadrže podatke o parametrima koji su korišćeni, šta je konkretno povučeno i iz kog razloga – ističe Papović u razgovoru za eKapiju, uz napomenu da nas nedostatak takvih podataka prosto tera da se zapitamo kako to da se pojedine afere iz zemalja u okruženju nikad nisu pojavile kod nas.
Predsednik NOPS-a navodi da je okvirnim planom rada Saveta za bezbednost hrane predviđeno da svaki član predloži svojevrsnu platformu, odnosno aktivnosti u narednom periodu, o kojima bi se diskutovalo na prvom sastanku nakon aktuelnih letnjih odmora, najverovatnije početkom septembra.
Procena rizika i stručni saveti
Inače, Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, kako glasi zvaničan naziv novoosnovanog tela, održao je svoju konstitutivnu sednicu 11. maja 2017. godine. Na toj sednici je za predsednika imenovan profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Ivan Stanković. Savet je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz saglasnost Ministarstva zdravlja, a ovo telo je zapravo deo sistema kontrole prehrambenih proizvoda, koji bi trebalo da bude upotpunjen osnivanjem Nacionalne referentne laboratorije, najavljenim do kraja 2017. godine.
Savet za bezbednost hrane čini 15 eksperata iz različitih oblasti, a stalni članovi, uz profesora Stankovića, su: prim. dr Vesna Pantić-Palibrk - Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, prof. dr Neđeljko Karabasil - Fakultet veterinarske medicine u Beogradu, dr Vesna Đorđević - Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu, dr sc.med Jelena Gudelj Rakić - Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut, i prof. dr Igor Jajić - Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.
Novo stručno telo imaće savetodavnu funkciju u cilju povećanja bezbednosti hrane na tržištu Srbije, a odgovornost i obaveze Saveta utvrđene su Zakonom o bezbednosti hrane, kao i propisima donetim na osnovu tog zakona.
Kako za eKapiju navode iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Savet će obavljati naučne i stručne poslove iz područja bezbednosti hrane i hrane za životinje, pa će predstavljati nacionalnu referentnu tačku za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Nadležnost nad sprovođenjem Zakona o bezbednosti hrane, na osnovu kog je Savet i formiran, imaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja.
- Osnovna delatnost Saveta za bezbednost hrane je procena rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou. Savet će pripremati stručna i naučna mišljenja nadležnim ministarstvima, subjektima u poslovanju hranom i potrošačima o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje, i sarađivaće sa regionalnim i međunarodnim telima za procenu rizika kao što su Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA) i naučna tela Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) - objašnjava u razgovoru za eKapiju Ivan Stanković, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveta za bezbednost hrane.
On ističe da novi pristup bezbednosti hrane predstavlja sveobuhvatni sistem, tzv. lanac bezbednosti hrane "od njive do trpeze", koji podrazumeva odgovornost svih učesnika u lancu, od primarnih proizvođača do krajnjeg potrošača, a baziran je na analizi rizika.
- Analiza rizika je proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procene rizika, upravljanja rizikom i komunikacije o riziku, a osnovna delatnost Saveta će biti procena rizika i davanje naučnog saveta upravljačima rizikom, odnosno nadležnim ministarstvima koja imaju mehanizme za preduzimanje određenih mera i postupaka. Sve to u cilju obezbeđivanja bezbedne hrane i zaštite zdravlja potrošača - navodi Stanković.
Predsednik Saveta kaže da će u okviru ovog tela raditi šest užih stručnih grupa koje pružaju ekspertize iz različitih oblasti i to - grupa za regulisane sastojke koji se dodaju hrani, kao što su aditivi, arome, enzimi, nutritivne supstance i za materijale u kontaktu sa hranom (ambalaža, posuđe i drugo), zatim grupa za kontaminate u lancu hrane, grupa za biološke opasnosti i dobrobit životinja, grupa za rezidue u lancu hrane, grupa za dijetetske proizvode, ishranu i alergije, i grupa za aditive i hranu za životinje.
Za potpunu kontrolu potrebna i nacionalna laboratorija
Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističu da Savet čine domaći eksperti koji poseduju bogato iskustvo u oblasti bezbednosti hrane. Takođe navode da je, s obzirom na kompleksnost ove oblasti, Savet koncipiran tako da će stalni članovi biti predstavnici užih stručnih grupa, pa će na ovaj način u rad tela biti uključen veliki broj stručnjaka, a sve u cilju donošenja najkompetentnijih mišljenja i preporuka. Članove užih stručnih grupa predlagaće članovi Saveta.
- Pored stalnih članova, Savet čine i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja, a to su upravo lica koja su zadužena za praćenje i kontrolu sistema bezbednosti hrane u zemlji. Ono što je posebno važno je da Savet čini i član koji je predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije - podsećaju iz Ministarstva.
Upravo Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe da je za adekvatnu kontrolu hrane u zemlji potrebna i resertifikacija vezana za standarde bezbednosti i kvaliteta hrane, kako bi se potvrdila kompetentnost i pouzdanost pojedinih organizacija koje implementiraju standarde i izdaju sertifikate.
Za potpuni sistem kontrole prehrambenih proizvoda, prema mišljenju stručnjaka, uz Savet za bezbednost hrane potrebno je i formiranje Nacionalne referentne laboratorije. Kako kažu iz Ministarstva poljoprivrede, proces osnivanja Saveta nije direktno povezan sa početkom rada Nacionalne referentne laboratorije, ali se i na ovom polju intenzivno radi.
- U okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici trenutno radi fitosanitarna laboratorija koja se bavi ispitivanjem karantinskih organizama. Laboratorija za ispitivanje mleka je kompletno opremljena i planirano je da do kraja godine počne nezavisna kontrola kvaliteta. U planu je i otvaranje laboratorije za bezbednost hrane u okviru DNRL - navode iz Ministarstva i napominju da, iako DNRL nije potpuno operativna, laboratorijska ispitivanja u Srbiji se redovno obavljaju i to od strane ovlašćenih i akreditovanih laboratorija.
Sanja Bugarski, predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, kaže za eKapiju da se mlekari iskreno nadaju početku rada laboratorije na jesen, kako je ranije najavljeno. Kada je reč o Savetu za bezbednost hrane, ona navodi da Asocijacija podržava svaki potez koji može da unapredi i poboljša proizvodnju, a samim tim i prodaju i izvoz.
- Pored stalnih članova, Savet čine i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja, a to su upravo lica koja su zadužena za praćenje i kontrolu sistema bezbednosti hrane u zemlji. Ono što je posebno važno je da Savet čini i član koji je predstavnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije - podsećaju iz Ministarstva.
Upravo Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ističe da je za adekvatnu kontrolu hrane u zemlji potrebna i resertifikacija vezana za standarde bezbednosti i kvaliteta hrane, kako bi se potvrdila kompetentnost i pouzdanost pojedinih organizacija koje implementiraju standarde i izdaju sertifikate.
Za potpuni sistem kontrole prehrambenih proizvoda, prema mišljenju stručnjaka, uz Savet za bezbednost hrane potrebno je i formiranje Nacionalne referentne laboratorije. Kako kažu iz Ministarstva poljoprivrede, proces osnivanja Saveta nije direktno povezan sa početkom rada Nacionalne referentne laboratorije, ali se i na ovom polju intenzivno radi.
- U okviru kompleksa Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) u Batajnici trenutno radi fitosanitarna laboratorija koja se bavi ispitivanjem karantinskih organizama. Laboratorija za ispitivanje mleka je kompletno opremljena i planirano je da do kraja godine počne nezavisna kontrola kvaliteta. U planu je i otvaranje laboratorije za bezbednost hrane u okviru DNRL - navode iz Ministarstva i napominju da, iako DNRL nije potpuno operativna, laboratorijska ispitivanja u Srbiji se redovno obavljaju i to od strane ovlašćenih i akreditovanih laboratorija.
Sanja Bugarski, predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, kaže za eKapiju da se mlekari iskreno nadaju početku rada laboratorije na jesen, kako je ranije najavljeno. Kada je reč o Savetu za bezbednost hrane, ona navodi da Asocijacija podržava svaki potez koji može da unapredi i poboljša proizvodnju, a samim tim i prodaju i izvoz.
Izvor: eKapija