Evropska komisija (EK) još nije uspela da natera proizvođače da ne diskriminišu potrošače u Evropi po pitanju kvaliteta robe na tržštu zbog velikih pritisaka „proizvođačkih i trgovačkih lobija“, rečeno je Tanjugu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
Izuzetno su jaki pritisci, proizvođačkih i trgovačkih lobija, da ne možete da verujete, jer neke kompanije imaju veći budžet od budžeta tih zemalja, pa i Srbije, rekao je predsednik NOPS-a Goran Papović komentarišući najnovije kritike Slovačke upućene EU zbog diskriminacije potrošača i odbijanja kompanija da prestanu da dele kupce na „zapadni i istočni blok“.
Slovački ultimatum
Slovačka, koje tokom predsedavanja EU pokrenula inicijativu da se reši pitanje „prodaje škarta u bivšim komunističkim zemljama, pre nekoliko dana je dala ultimatum EU: Ili rešite problem različitog kvaliteta hrane za tržišta stare i nove Evrope ili sledi proterivanje svih namirnica sa Zapada i slovačkih restorana“.
Podseća da je EK pre dve godine donela odluku da će zatražiti od proizvođača da nema diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu, ali je to, kako kaže, ostalo "mrtvo slovo na papiru".
Mi kupujemo proizvode koji su za treće zemlje, odnosno za druge članice EU, navodi Papović, a na pitanje šta mogu potrošači da urade osim da bojkotuju određene proizvode, ukazuje na važnost donošenja odgovarajućeg pravilnika o kvalitetu.
Poručio je da odgovor na lošiji kvalitet proizvoda iz Evrope može da bude kupovina domaće robe, s obzirom da je poznat njihov sastav i ostale karakteristike.
Možemo da se borimo kvalitetom, nije politika ministarstva da kaže kupujte domaće, ali mi i i Privredna komora Srbije se zalažemo za to, rekao je Papović.
NOPS je još 2011. godine uradio analizu i ukazivao na različitost kvaliteta proizvoda koji dolaze u Srbiju.
Ono što je za nas bilo iznenađujuće je to da su mnoge kompanije „osule drvlje i kamenje“ na nas, čak su nam i pretili preko advokatskih kancelarija, jer im narušavamo ugled, rekao je Papović.
On tvrdi da Srbija nema tehničkih mogućnosti, odnosno laboratorije da određene proizvode na takav način prekontroliše, dok se u nadležnim ministarstvima za analizu i kontrolu kvaliteta izdvaja najmanje sredstava.
Za potrošače i Nacionalnu organizaciju potrošača je važno da se izborimo za prave i primerene pravilnike o kvalitetu određenih proizvoda, jer su mnogi pravilnici o kvalitetu proizvoda u Srbiji izlobirani davnih godina, naveo je on.
Očekuje da EK donese neku od odluka koja koja bi mogla da se primeni i reši taj problem.
Jednima losos, drugima oslić u štapićima
Mnoga istraživanja ukazuju da su isti proizvodi na tržištu zapadne i istočne Evrope neretko različitog kvaliteta. Ispitivanja kvaliteta proizvoda potvrđuju da veliki proizvođači prehrambene i druge robe zaista pod istim imenom i u istoj ambalaži na različitim tržištima prodaju drugačije proizvode.
Na primer, Agencija za bezbednost hrane Mađarske je objavila da su od 96 testiranih proizvoda, 24 artikla „mađarske verzije“ bila lošijeg kvaliteta od istih u Austriji, pa se tako u istim ribljim štapićima u Italiji i Austriji našao losos, a u Mađarskoj oslić.
Takođe, u slatkišima u regionu primećena je redukovana količina kakaa.
Slična istraživanja su sprovedena i u drugim zemljama, a u Slovačkoj je utvrđeno da je čak polovina prehrambenih proizvoda lošijeg kvaliteta, nego na tržištu zapadne Evrope.
U Bugarskoj se ispostavilo na osnovu upoređivanja cena i kvaliteta 30 vrsta hrane kupljene u toj zemlji i Austriji i Nemačkoj da je 16 vrsta hrane znatno skuplje, a najveću razliku u cenama zabeležile su dve vrste hrane za decu.
Bugari su najavili da će se od 2018, kada budu preuzeli predsedavanje Evropskim savetom pozabaviti tim problemom i očekuju pomoć članica Višegradske grupe, kojima su se u ovoj inicijativi u februaru 2017. pridružile i Mađarska i Slovačka.
Te zemlje su pozvale EK da usvoji zakon koji bi obavezivao proizvođače hrane i napitaka da ujednače kvalitet svojih proizvoda na svim tržištima.
Izvor: Dnevnik