Nacionalna organizacija za zaštitu potrošača (NOPS), od početka godine, zabeležila oko 3.000 žalbi građana zbog ovog problema.
Prodavci sportske opreme, nedavno osumnjičeni za kartelsko udruživanje i dogovaranje cena, sve masovnije odbijaju i da kupcima uvaže reklamacije na obuću, najčešće sportskih patika poznatih svetskih brendova.
Nacionalna organizacija za zaštitu potrošača (NOPS) saopštila je da je, od početka ove godine, zabeležila oko 3.000 žalbi građana zbog ovog problema.
Pritužbe stižu iz svih krajeva Srbije, ali najviše iz Beograda i Novog Sada. Prema informacijama iz lokalnih savetovališta kancelarija ovog udruženja, oko 70 odsto svih reklamacija trgovci su odbili, što je alarmantno i pokazuje da ovo postaje sistemski problem i da je položaj kupaca u ostvarivanju osnovnih prava sve lošiji.
– Ne samo da se vodi postupak protiv 16 najvećih trgovaca sportske opreme, koji će verovatno potvrditi ono što već i sami znamo: da slobodnog tržišta i formiranja cena kod nas nema, već je danas praktično nemoguće ostvariti reklamaciju na obuću. Građani nemaju izbora, obuću plaćamo skuplje, a kvalitet je je sve lošiji – kaže Papović.
Problem sa obućom nije od juče, ali je sada uzeo maha. Trgovci se u poslednje vreme služe novim metodama kako bi odbili kupce i onemogućili zamenu nesaobrazne robe ili povraćaj novca, na šta takođe imaju zakonsko pravo u prvih šest meseci od kupovine. Papović objašnjava kako to izgleda u praksi – kupite obuću i posle mesec dana, recimo, đon se odlepi, šav rašije... Odnesete kod trgovca da reklamirate robu. Kako imaju zakonski rok od osam dana da odgovore na reklamaciju (a one su sve učestalije), trgovci sve češće i ne šalju robu u ovlašćene laboratorije na analizu, već sami odlučuju o pritužbama potrošača.
– Kada se nezadovoljni kupac ubrzo javi da bi saznao kako je reklamacija rešena, oni mu kažu: „Izvinjavamo se, ali vaša reklamacija nije uvažena, oštećenje je nastalo mehaničkim putem”, ili „zbog nepravilne upotrebe”. I tu se slučaj završava – ističe Papović, dodajući da je glavno pitanje – ko su te osobe koje odgovaraju na reklamacije, da li oni prepisuju nalaze laboratorija „Jugoinspekt” i „Cis” i ko im daje ovlašćenja za to. Zbog toga savetuje potrošačima da obavezno insistiraju na pisanom dokazu da je obuća bila na veštačenju u akreditovanoj laboratoriji.
– Osnovni problem je što Ministarstvo trgovine nikada nije napravilo jasne procedure. Za ovih 15 godina, koliko se bavim zaštitom potrošača, imali smo samo jedan podzakonski akt za „taj šering”. Već godinama ukazujemo na to, ali nema odjeka – ističe on.
Tržišna inspekcija već dugo nema iste nadležnosti kao ranije, a kompanijama ide u korist preopterećenost sudova i sporovi koji često zastarevaju. Jasno je i da će se retko ko upustiti u pokretanje tužbe zbog spora oko para obuće.
Stav NOPS-a i dalje je da bi mnogi potrošački problemi bili rešeni kada bi ponovo bio aktiviran prekršajni nalog. U situacijama kada trgovac ne ispoštuje proceduru, tržišni inspektor imao bi ovlašćenje da mu izrekne novčanu kaznu za očigledne prekršaje poput neisticanja cene, različitih cena na kasi ili rafu ili nepoštovanja roka za odgovor na reklamaciju.
– Oni i sada mogu biti kažnjeni novčano od 300.000 do dva miliona dinara, ali slučajevi idu na sud. Mi tražimo da kazne budu i manje od 50.000 do 100.000 dinara, ali bi sudovi bili rasterećeni, a sredstva od kazni mogla bi da idu u budžet i dobro se iskoriste. Efekat na trgovce i sve one koji ne poštuju zakon odmah bi se osetio – kaže Papović.
Ministar trgovine Rasim LJajić svojevremeno je rekao za „Politiku” da je Zakon o zaštiti potrošača usklađen sa evropskim i da nije moguće vraćati nadležnost inspekcije na nivo pre donošenja ovog propisa, ali da ideja o prekršajnom nalogu nije loša.
– Predlagali smo to već i bilo je onih koji se nisu slagali, ali sam za to da pokušamo da uvedemo prekršajne naloge, jer kazne sigurno mogu da budu efikasne i da uvedu red tamo gde ga nema – rekao je LJajić. Od tada je prošlo više od pola godine i ništa se nije promenilo.
Izvor: Politika