Iako su njihovi proizvodi za češko, slovačko i mađarsko tržište lošiji nego za nemačko i austrijsko, nijedan od proizvođača nije najavio da će obezbediti kvalitet
Multinacionalne kompanije uporno odbijaju da odustanu od prakse duplih aršina za proizvode koje plasiraju na istočno i zapadno tržište. Bez obzira na veliko ogorčenje potrošača u postkomunističkim članicama Evropske unije, kompanije očigledno ne nameravaju da potrošačima ponude proizvode istog kvaliteta, prenela je agencija Beta. Kako je Češkom radiju objasnio danski proizvođač mesnih konzervi „Tulip”, pakovanja su ista za sva tržišta, ali je reč o različitim proizvodima.
– Naše konzerve su uvršćene u test pogrešno. Imamo utisak da je nefer da nas uvrste u taj test jer su naši proizvodi zaista različiti proizvodi – protestovao je proizvođač mesnih konzervi što je njegove proizvode sa svinjetinom za potrošače na Zapadu a piletinom i separatom za „nove Evropljane” češko ministarstvo poljoprivrede uvrstilo u svoj test namirnica u kome se pokazalo da od 21 proizvoda samo tri imaju iste sastojke i isti kvalitet za staru i novu Evropu.
Portparolka češkog ministarstva poljoprivrede Marketa Ježkova upozorila je, međutim, da su konzerve grafički i tekstualno dizajnirane tako da prosečni potrošač ne primećuje nikakvu razliku, osim jezika kojim je ispisana deklaracija.
– Prodajemo mesne konzerve na 120 tržišta sveta i recepti se razlikuju od tržišta do tržišta. Negde su sa svinjetinom, negde sa piletinom, negde slatke, negde začinjene. Na prvi pogled izgledaju slično, ali inače nisu uopšte slične – kazao je Češkom radiju portparol „Tulipa” Mihael Ravn.
Da su njegovi proizvodi istoimeni u istoj ambalaži u stvari dva različita proizvoda saopštio je Češkom radiju i multinacionalni prehrambeni gigant „Nestle”, koji različit sadržaj vitamina pravda drugačijim propisima u Nemačkoj i Češkoj.
Nijedna od 15 multinacionalnih kompanija čiji proizvodi su u testu bili lošijeg kvaliteta za Čehe, Slovake i Mađare nego za Nemce i Austrijance, premda često po istoj ceni, Češkom radiju nije najavila da bi mogla za iste proizvode da ujednači kvalitet.
Ogorčenje u postkomunističkim članicama EU zbog toga što su istoimeni proizvodi kod njih goreg kvaliteta i drugačijeg sastava dospelo je već do Brisela, pošto su zemlje Višegradske četvorke prvo, nakon tih testova, organizovale samit posvećen duplim aršinima u želji da njihove zemlje ne budu kante za smeće EU.
Krajem jula, posle sastanka sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker priznao je da problem duplih aršina postoji, da nije beznačajan i da njime mora da se pozabavi EK, ali da zasad ne vidi potrebu da se donose neke nove smernice.
– Za mene je najvažnije da je EK priznala problem i da će delovati da se on reši. Nema veze kako će ga rešavati. Svejedno mi je da li je mačka crna ili bela, glavno je da lovi miševe – kazao je Fico posle sastanka s Junkerom.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović objasnio je za Potrošač da se roba različitog kvaliteta i sastava a iste ambalaže može prepoznati po deklaraciji, pa savetuje kupcima da obrate pažnju.
– Kad pogledate deklaraciju videćete da je ta roba iz pogona koji su otvoreni u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj. Mi masovno to kupujemo. Kada potrošači vide da na deklaraciji piše uputstvo ili sastav na srpskom jeziku ili hrvatskom, makedonskom, onda znajte da je ta roba za treću zemlju. Gde je deklaracija na nemačkom, engleskom, francuskom, španskom, onda znajte da roba dolazi iz matičnih pogona – kaže Papović.
Predsednik NOPS-a je još jednom napomenuo da je problem u Srbiji i to što se kvalitet robe ne kontroliše dovoljno, pre svega zbog nedostatka kadrova.
– Više puta smo upozoravali na ove probleme. Veliki je pritisak uvozničkog lobija i proizvođača. Mnogo od tih proizvođača, nominalni proizvođači koji se nalaze u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, imaju veće budžete nego što je budžet Srbije i veći budžet nego što imaju i Mađarska, Češka, Slovačka – kaže Papović.
Evropska komisija je, da podsetimo, još pre dve godine donela odluku da ne sme biti diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu, pa će nominalni proizvođači morati iste proizvode da plasiraju na tržište ovde. Međutim, prema rečima Papovića, naš problem je što imamo propise koji često idu na našu štetu.
– Ako su pravilnici o kvalitetu takvi da nikoga ne možete da oterate sa tržišta, čemu i ova priča. Kod nas ne postoji laboratorija koja bi mogla da detektuje da li je u siru mlečna ili biljna masnoća, zbog čega su neke analize morale da se rade u Francuskoj ili Nemačkoj.
Izvor: Politika