Udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosi više od 30 odsto u 17 zemalja Evropske unije, a najveći rast zabeležen je u Austriji koja kupcima nudi čak 45 odsto PL artikala.
Nekada su bile na najnižim policama u supermarketima, potrošači su ih sumnjivo gledali uvek postavljajući isto pitanje – da li trgovačka robna marka (PL) može da bude istog kvaliteta kao i zvučni brendovi. Danas je slika potpuno drugačija. Popularnost privatne robne marke na policama godinama raste širom Evrope. Prema poslednjim podacima agencije „Nilsen” tržišni udeo trgovačkih brendova je dostigao rekorde u devet evropskih zemalja – Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Norveškoj i Danskoj.
Prvi put udeo ovih proizvoda u ukupnoj trgovini iznosi 30 i više procenata u 17 od 20 zemalja EU.
Najveći rast je zabeležen u Austriji – 2,8 odsto i sada iznosi čak 43 procenta, a u Nemačkoj je u odnosu na prošlu godinu udeo trgovačkih marki porastao 2,1 odsto, dostigavši tako 45 procenata.
Situacija je slična i na našem tržištu. Konstantan rast cena i niska kupovna moć već godinama unazad i ovdašnje kupce okrenula je u pravcu proizvoda sa logom trgovine u kojoj se snabdevaju.
Gotovo da nema proizvoda koji nije dobio zamenu za poznate brendove, a najveća potražnja je za uljem, mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, konzerviranim proizvodima, slatkišima, sokovima, kućnom hemijom... Svi trgovci koji posluju u Srbiji u svom asortimanu imaju na stotine robnih marki koje su jeftinija „kopija” brenda.
Razlog je svakako cena koja zbog manjih troškova ide i do 30 odsto niže. Uštede se prave tako što mali, a sve češće i veliki proizvođači rade za trgovačke lance i za njih proizvode, ali pod imenom trgovačke robne marke. S obzirom na to da trgovci brinu o transportu, plasmanu i marketingu, to snižava troškove proizvodnje i osetno smanjuje maloprodajne cene. U trgovinskim lancima navode da oni koji jednom kupe proizvod određene privatne robne marke, a zadovoljni su odnosom kvaliteta i cene, nastavljaju da kupuju isti proizvod.
U domaćim trgovinama kažu da je suština trgovačke marke da se potrošaču ponudi odličan kvalitet po pristupačnoj ceni. Kupovinom
ovih proizvoda, potrošači dobijaju artikal renomiranog proizvođača, proverenog kvaliteta, a koji će platiti manje. To znači da ne kupuju ime i brend, nego samo kvalitet, koji je presudan.
Oni napominju da danas i u svetu prodaja privatnih robnih marki raste brže od takozvanih A-proizvoda. Prema podacima agencija za istraživanje tržišta u Velikoj Britaniji, prodaja ovih proizvoda je za samo tri prva meseca ove godine, kod deset najvećih britanskih trgovaca porasla za šest odsto, a poznatih robnih marki 0,6 procenata.
Statistika će se, sasvim sigurno, promeniti i u Srbiji jer se pravo zaoštravanje konkurencije tek očekuje otvaranjem objekata „Lidla” tokom sledeće godine. Ovaj lanac, prvi diskonter na našem tržištu, jedan je od pet najvećih maloprodajnih lanaca u svetu i poznat je po izuzetno niskim cenama, ali i po tome što veliki udeo u asortimanu imaju upravo privatne robne marke.
Manje soli i šećera
„Lidl Slovenija” se obavezao da će do 2025. godine smanjiti sadržaj dodatih šećera i soli u proizvodima privatne robne marke 20 odsto. Ovaj projekat će se, kako saopštavaju, sprovoditi postupno i u saradnji sa dobavljačima, sa kojima će trgovac pripremiti konkretne mere. Kako prenosi „Instor magazin”, jedan od primera dobre prakse ovog maloprodajnog lanca je njihova privatna robna marka koja sadrži sto odsto mleveno meso bez ikakvih dodataka.
Isti kvalitet niža cena
Prajvat lejbl ili privatna robna marka (PL) su proizvodi pod imenom brenda trgovinskog lanca koji je po pravilu jeftiniji od proizvoda drugih proizvođača iz iste robne grupe. Cilj razvoja ovih proizvoda koji zauzimaju sve više prostora na policama je dostupnost širem sloju stanovništva. Proizvodi pod privatnom robnom markom nastali su u Zapadnoj Evropi krajem prošlog veka kao potreba uštede kućnog budžeta prosečnog kupca i mogućnost da veliki trgovinski lanci kontrolišu svoju prodaju i profit.
Izvor: Politika