U „Amanu” se izvinjavaju potrošaču i nude novac nazad i tvrde da im se ovakve situacije inače ne događaju često.
I pored toga što Srbija već godinama ima Zakon o bezbednosti hrane u domaćim trgovinama i dalje se mogu naći namirnice sa isteklim rokom trajanja. Poslednji u nizu primera ovakve prakse je trgovinski lanac „Aman” u kome je potrošač pre nekoliko dana kupio teglu mariniranih šampinjona kojima je rok istekao pre dva meseca. Prema fotografijama koje je medijima, uz račun, dostavio kupac, na površini tegle već se uhvatila i buđ, a ovaj proizvod po ceni od 279 dinara morao je da bude skinut sa police najkasnije 17. jula kada je proizvod bio upotrebljiv.
Kako su za „Politiku” izjavili u „Amanu”, izvinjavaju se kupcu i sugerišu da uz račun vrati proizvod i uzme novac nazad.
– Žao nam je što se ovako nešto dogodilo, izvinjavamo s kupcu, rekli su u marketingu ove kompanije, a na pitanje da li su ovakve situacije česte, rekli su da im se to ne dešava često.
Kakve su zapravo obaveze trgovaca kada je reč o proizvodima kojima ističe rok trajanja malo je poznato, ali i Zakonom o trgovini i Zakonom o bezbednosti hrane propisuje se da bi trgovci trebalo da imaju posebne gondole na kojima se izlažu artikli kojima rok trajanja uskoro ističe. Na ovaj način se kupci ne dovode u zabludu i lakše im je da se informišu i shvate o kakvim proizvodima je reč.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se ovo već otrglo kontroli i da se njima javlja sve veći broj potrošača koji u domaćim radnjama nalaze bajatu robu.
– Očekivano, jer se ovo u trgovinama ne kontroliše. Neka nam kažu kada je kontrolisano. Pozivamo trgovce koji imaju posebne gondole sa ovim proizvodima i mi ćemo potrošače slati kod njih. U razvijenim zemljama sveža roba ujutro ima jednu cenu, a već uveče ona pada. Sledećeg dana je i do 30 odsto jeftinija, dok je kod nas ista cena i kada stoji po nekoliko meseci, pa čak i kada joj, kao u ovom slučaju, istekne rok, kaže Papović.
Prema poslednjem istraživanju Poljoprivredne inspekcije, iz jula ove godine, gotovo svaka deseta kontrolisana boca ili limenka piva bila je u prodaji uprkos tome što joj je rok trajanja istekao. Inspektori su ih najviše pronašli kod ugostitelja u restoranima, a manje kod trgovaca u maloprodaji. U toku ovog istraživanja objavljen je i podatak da je Veterinarska inspekcija prošle godine iz prometa povukla 305 tona namirnica životinjskog porekla među kojima su bile značajne količine hrane sa isteklim rokom trajanja.
Šta se dešava sa robom koja zbog isteka roka više ne može da se prodaje u radnji? Ko snosi štetu – trgovac (kupac) ili veleprodavac, zavisi pre svega od politike distributera i kako je posao ugovoren.
Kako nezvanično saznajemo, pojedine kompanije koje se bave veleprodajom preuzimaju trošak na sebe, tako što šalju kamione i komercijaliste da od kupca preuzmu robu koja više nije za upotrebu. Ovi proizvodi uništavaju se u Vinči.
– U tom slučaju povrat preuzima veleprodaja, a trgovac nema baš nikakav trošak. Ozbiljne kompanije neće dozvoliti da iz njihovih magacina izađe roba čiji je rok trajanja najmanje tri meseca. Ali ima i velikih uvoznika i distributera koji su izričiti da ne priznaju povraćaj robe. Ne zanima ih šta će trgovac dalje uraditi sa njom. To može da bude razlog zašto se ovakvi proizvodi pronalaze u nekim maloprodajama. Često je i u pitanju nepažnja. Kada je promet manji, slabo se kontroliše šta je u radnjama ili restoranima – kaže sagovornik „Politike” dobro upoznat sa prilikama na tržištu. Javna je tajna da u pojedinim veleprodajama robu koja je pred istekom nude po sniženoj ceni, ograđujući se da je prodaju dok je još u važećem roku trajanja. U tom slučaju kupac svakako nema pravo na povrat.
Za prodaju pokvarene hrane Zakon o bezbednosti hrane predviđa kazne do dva miliona dinara.
Izvor: Politika