U improvizovanoj prodavnici u Londonu kupci umetničkih dela račune plaćali „data-dolarom”, valutom koju je kreirao „Kasperski lab”, a koju čine lični podaci, slike ili video-snimci
Tokom dva dana, koliko je bila otvorena improvizovana prodavnica u Londonu, kompanija „Kasperski lab” pokazala je kako lični podaci mogu da funkcionišu kao valuta. Prodavnica je privukla mnoge kupce koji su želeli da dođu u posed jedinstvenih umetničkih dela. Sve je podsećalo na uobičajeno iskustvo prilikom kupovine u maloprodajnom objektu, traženje proizvoda, odabir i plaćanje na kasi.
Međutim, kada je trebalo da plate, od korisnika nije bio tražen novac. Umesto toga, od njih je zatraženo da plate valutom „data-dolar”, novom valutom koju je kreirala kompanija „Kasperski lab”, a koja se sastoji od ličnih podataka korisnika sa njihovih pametnih telefona, kao što su fotografije, video-snimci ili poruke.
Na ovaj način je „Kasperski” želeo da pokaže koliku bi monetarnu vrednost mogli da imaju ovi podaci u budućnosti. Otvaranjem ove prodavnice, kako saopštavaju iz ove kompanije, „Kasperski lab” želi da podigne svest o pravoj vrednosti ličnih podataka i apeluje na druge bezbednosne kompanije da slede njihov primer tako što će koristiti simbol „data-dolar”.
– Budući da količina ličnih podataka nastavlja da raste, potrošači nisu ni svesni da poseduju potencijalni „rudnik zlata”, tj. valutu koja drži svoju vrednost bez obzira na geografski položaj ili promenljivi monetarni kurs. Nedostatak svesti kada je u pitanju stvarna vrednost njihovih podataka predstavlja ogromnu prepreku u procesu razumevanja korisnika zbog čega bi trebalo da zaštite svoje podatke, navode u kompaniji „Kasperski”. Oni se nadaju da će valuta „data-dolar” podići svest kod korisnika i na taj učiniti da njihova iskustva prilikom surfovanja internetom budu bezbednija.
Dejvid Em, glavni bezbednosni istraživač u ovoj kompaniji, izjavio je da je ovo bila vrlo zanimljiva oblast za istraživanje.
– Lako je zaboraviti na ogromne količine podataka koje svakodnevno delimo. Međutim, osećaj gubitka podataka postaje mnogo realniji kada neko fizički uzme vaš telefon i odluči koje podatke će preuzeti, objasnio je Em. Prema rezultatima globalnog istraživanja, 29 odsto ljudi širom sveta postalo je žrtva sajber-napada, a čak 39 odsto njih nije adekvatno zaštitilo svoj telefon od napada.
U ovoj kompaniji kažu da bi korisnici trebalo da cene svoje podatke isto koliko i novac u novčaniku. Ako podaci imaju vrednost, mogu biti korišćeni kao način razmene ili kupovine. Međutim, oni ne bi trebalo da se osećaju kao da su na gubitku ako bi njihovi podaci bili izgubljeni ili kradeni i zbog toga je zaštita veoma bitna.
Trgovina poverljivim podacima inače intrigira javnost, ali činjenica je da potrošači često olako ostavljaju ove informacije. Posebno kada ispunjavaju formulare za trgovačke kartice lojalnosti koje donose popuste u supermarketu, apoteci, benzinskoj pumpi, knjižari… Kako možemo da budemo sigurni da ih neće preprodati jedni drugima, oglašivačima, kompaniji koja tek osvaja tržište ili nekoj drugoj instituciji bez našeg odobrenja.
– Podaci su roba i njima se trguje širom sveta, prodaju se reklamnim kompanijama i to za basnoslovne pare – kažu stručnjaci ističući da su naivni oni koji misle da je posedovanje kartice lojalnosti besplatno. To je, kažu, novac kojim se plaća neka usluga, ali obrada i trgovina njima dozvoljena je samo ako potrošač da pristanak.
U svetu odavno postoje „brokeri” za prodaju podataka koji su sve unosnija roba na tržištu. Američki mediji upozorili su 2014. godine da se u ovoj industriji obrće nekoliko milijardi dolara praktično bez ikakvog nadzora. Najveći deo toga zasad ostaje ipak na nivou bezopasnog potrošačkog marketinga. Ali, činjenica je da trgovanje podacima postaje drugi, moguće i podjednako važan izvor prihoda za trgovce u svim sektorima ako znaju kako da ih upotrebe. Posebno u onlajn prodaji gde su mogućnosti prikupljanja ali i zloupotrebe beskonačne.
Javna je tajna da su upravo najveći svetski trgovci vlasnici najvećeg broja poverljivih i osetljivih informacija o nama jer oni znaju šta kupujemo, kojim danima najčešće idemo u nabavku, koliko se zadržavamo, na šta najviše trošimo novac. Tako mogu da procene i šta ljude najviše interesuje, šta čitaju i na šta bi u budućnosti bili spremni da izdvoje novac. Po pisanju strane štampe, američki „Volmart” verovatno poseduje najveću takvu bazu. Čak je i jedan veliki strani trgovac u Srbiji nedavno izjavio da ima podatke o čak milion srpskih potrošača.
Izvor: Politika