Razlika u ceni za bocu od 10 kilograma je 340 dinara, a kao glavni razlog navodi se uvođenje akciza, ali i troškovi benzinskih stanica da se žute boce transportuju u punionice
Popularne žute plinske boce koje su u domaćinstvima zamenjivale šporete, jer je kuvanje na gas bilo oduvek jeftinije od struje, nisu više tako popularne. I to s razlogom. Ne samo zato što su u međuvremenu poskupele zbog uvođenja akciza koje ranije nisu postojale već i zbog činjenice da je 10 kilograma gasa u bocama 340 dinara skuplje od 10 kilograma gasa za auto.
Ako domaćica ode do pumpe da kupi žutu bocu od 10 kilograma tečnog naftnog gasa (TNG) platiće između 1.700 i 1.800 dinara, dok će deset kilograma tečnog naftnog gasa vozač za pogon svog vozila platiti 1.360 dinara.
Zašto deset kilograma istog gasa košta 340 dinara više ako se prodaje u bocama?
U Udruženju naftnih kompanija Srbije potvrđuju ovu računicu i kažu da je žuta boca bila jeftinija dok se na ovaj energent namenjen proizvodnji toplotne energije nije naplaćivala akciza.
– Proizvođači i uvoznici na sav TNG, bez obzira na namenu, moraju da plate akcizu pre nego što se nađe u prodaji. U skladu sa Zakonom o akcizama postoji mogućnost povraćaja te akcize, ali domaćinstva tu mogućnost gotovo uopšte ne koriste – kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar ovog udruženja.
Prosečna cena TNG za automobile je 73,2 dinara za litar ili kada se preračuna po srednjoj gustini iz različitih izvora (uvozni ili domaći) košta oko 136 dinara po kilogramu.
Punjenje boca je energetska delatnost za koju je Agencija za energetiku Srbije izdala sedam licenci.
– Dakle, boce koje se prodaju na benzinskim stanicama smeju da se pune samo u licenciranim punionicama, što znači da prazne boce moraju sa benzinske stanice da se transportuju u punionicu, gde se najpre proverava njihova ispravnost i period važenja revizije, posle čega se pune i transportuju nazad na benzinsku stanicu. Takvi troškovi punjenja i transporta su daleko veći od troškova distribucije auto-gasa koji se u znatno većoj količini auto-cisternama, u jednom navratu, doprema direktno na benzinske stanice i u rinfuznom stanju prodaje krajnjem korisniku – objašnjava Mićović.
Osim ovoga, distributeri TNG-a su prethodnih godina uložili novac u reviziju boca za TNG i nakon isteka propisanog perioda ponovo moraju boce da podvrgnu testiranju i obave reviziju, što takođe predstavlja veći trošak nego što je to slučaj sa distribucijom TNG za automobile.
– Nažalost, TNG iz godine u godinu gubi trku sa ostalim energentima, posebno kada je u pitanju individualna potrošnja u bocama za domaćinstvo i industrijska potrošnja. Promenom akcizne politike u periodu od 2012. do 2016. potpuno su narušeni energetski, ekonomski i uobičajeni pariteti različitih energenata. Opterećen akcizom koja je za 300 odsto veća od minimalnog iznosa propisanog u Evropskoj uniji, TNG se sve manje koristi u poređenju sa drugim energentima – ističe on.
Prodaja TNG u bocama individualnim korisnicima u velikom je padu poslednjih godina i zbog toga što je procedura ostvarivanja prava na povraćaj akcize takva da gotovo nijedno domaćinstvo, koje godišnje potroši recimo šest boca od po 10 kilograma, ne podnosi zahtev za povrat 2.499 dinara, koliko iznosi akciza na gas za tih šest boca.
Akciza za TNG za automobile je u januaru bila 17,95 dinara po kilogramu, a na gas u bocama nije naplaćivana. Danas su obe akcize 41,65 dinara po kilogramu, što se odrazilo na cenu gasa za domaćinstva.
Na pitanje zašto je TNG u žutim bocama toliko skuplji u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) odgovaraju da nema ekonomske logike za toliku razliku u ceni.
Jedino što može biti razlog jeste marža trgovaca. Međutim, upravo je to neosnovano povećanje cene i dovelo da pada prodaje žutih boca, a domaćice nateralo da umesto gasa troše struju, što opet nema ni ekonomske ni energetske logike, kažu u NOPS-u.
Izvor: Politika