Rast potrošačkih cena od početka godine bio je više od sedam odsto, Najveći razlog za takav rast cena predstavljaju monopoli u tom sektoru, kažu stručnjaci.
Ovakvi podaci pokazuju da rast cena hrane učestvuje sa 33 odsto, a ako se dodaju i cene bezalkoholnih pića učešće u indeksu potrošačkih cena povećava se na čak 37,8 procenata, pokazuju rezultati Republičkog zavoda za statistiku.
Veliki deo tog problema stvaraju monopoli što u proizvodnji što u prodaju hrane, koji nisu razbijeni u ovoj deceniji, a mnogi ističu i da su čak podsticani.
Stručnjaci uveliko sumnjaju na dogovore proizvođača oko cena. Takođe, poznato je i da se marže trgovaca na prehrambene proizvode često izražavaju u dvocifrenim procentima što je gotovo nezamislivo u razvijenim zemljama. Taj vid zarade za njih, građanima stvara velike probleme jer im nakon kupovine hrane ne ostane mnogo za poboljšanje svog standarda.
To stvara nevolje i državi jer cene hrane pumpaju inflaciju. To se takođe prenosi na strane investitore koji oklevaju da ulažu u zemlje sa visokim rastom cene što se dalje prenosi na manju zaposlenost, mali privredni rast odnosno sporiji razvoj.
Dok kod nas hrana i bezalkoholna pića čine čak 37,8 odsto indeksa potrošačkih cena dotle u Evropskoj uniji ova kategorija izdataka čini tek 15,6 odsto indeksa.
U celom regionu lošija od nas je jedino Makedonija gde ovi izdaci čine čak 40,2 odsto indeksa, Crna Gora stoji „rame uz rame“ sa Srbijom sa 37,5 odsto, dok se od zemalja Evropske unije najlošije kotira Rumunija sa 35 procenata rasta indeksa prouzrokovanog povećanjem cena hrane i bezalkoholnih pića.
Prema podacima Zavoda za statistiku, na rast cena hrane najviše su uticala poskupljenja mesa, ulja, mleka i prerađevina, hleba, peciva i šećera u avgustu i septembru i sezonskog povećanja cena voća i povrća u maju kao i sniženja tokom leta, tako da su za prvih devet meseci ove godine cene hrane porasle za 6,7 odsto.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić objašnjava da visoko učešće rasta cena hrane u ukupnom indeksu potrošačkih cena potiče odatle što su u Srbiji standard i plate niski, tako da se veliki deo prihoda izdvaja samo za hranu i piće zbog čega ova kategorija troškova ima veliki udeo pri obračunu ukupnog indeksa potrošačkih cena.
"Ako je recimo ponder za hranu 30 odsto, a cene hrane porastu za 10 procenata, to znači da će cene hrane doprineti inflaciji sa tri procenta. S druge strane, u razvijenim zemljama, na troškove ishrane izdvaja se znatno manje novca nego u Srbiji", kaže Nikolić.
Prema njegovim rečima, aktuelni rast cena hrane se još i može opravdati „ekstremno visokom depresijacijom dinara“ i poremećajem u ponudi hrane iz uvoza i domaće proizvodnje, ali, kako napominje, Srbija je problem sa visokim cenama hrane imala i u rodnim godinama kada je dinar jačao.
To se, po njegovom mišljenju, može objasniti samo lošom strukturom proizvodnje odnosno postojanjem velike koncentracije u pojedinim proizvodnim oblastima, zbog čega je nekolicini postojećih proizvođača lako da se dogovore oko cena ili da jednostavno odrede cene koje im odgovaraju, pošto ne postoje mehanizmi slobodnog tržišta koji bi regulisali visinu cena.
Dragovan Milićević, saradnik portala ekonomija.org, podseća da su godinama unazad domaćinstva u Srbiji izdvajala po 40 odsto prihoda samo na hranu i piće, a ponekad čak i 60 odsto pa je jasno da se mora računati sa visokim efektom cena hrane na rast ukupnog indeksa.
"S druge strane, lako je zaključiti da je najveći deo rasta cena hrane prouzrokovan monopolima u našoj prehrambenoj industriji, počev od mleka i ulja, preko šećera pa nadalje. Kada se tome pridoda činjenica da je ove godine hrana zaista poskupela i na svetskom nivou, onda je jasno zašto su cene hrane toliko skočile i imale tako visok efekat na indeks potrošačkih cena ", ističe Milićević.
Ovaj ekonomista dodaje da će približavanje Srbije Evropskoj uniji neminovno dovesti do daljeg rasta cena hrane, ali da ne treba očekivati da standard građana prati ta poskupljenja, odnosno da se udeo troškova hrane u ukupnim izdacima domaćinstva smanji.
"Proći ćemo kao Bugarska i Rumunija. Ne žive svi u Evropskoj uniji isto. Grci, na primer, žive jako loše jer iako imaju više plate od nas, cene osnovnih životnih namirnica su jako visoke kod njih. Da bismo uspeli da poboljšamo naš standard, neophodno je da više radimo i da znatno povećamo zaposlenost", napominje Milićević
Objavljeno: Danas, 23.11.2010.