Borba za isti kvalitet proizvoda koji se prodaju u istočnim i zapadnim članicama EU biće teška zbog velikog uticaja industrije.
Ukoliko Srbija želi da se i njen glas čuje u slučaju lošeg kvaliteta proizvoda koje im prodaju multinacionalne kompanije, potrebno je da uradi kvalitetno istraživanje koje mnogo toga može da promeni. Mi decenijama pričamo o ovom problemu, ali dok nemate crno na belo, niko vas ne uvažava.
Ranije smo od predstavnika EU slušali da nemamo razloga da se žalimo ako je proizvod bezbedan za zdravlje, tj. ako nas proizvođači „ne truju”. Sada, posle nekoliko uporednik istraživanja u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj, Evropski parlament je konkretnije pristupio ovom problemu, kaže u razgovoru za „Politiku” Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka koja je nedavno imenovana i za izvestioca EP za različit kvalitet proizvoda.
Hrvatska političarka postala je poznata u čitavom regionu istočne Evrope kada je objavila istraživanje koje je potvrdilo da više od polovine proizvoda u Hrvatskoj ima lošiji kvalitet u odnosu na iste u Nemačkoj.
– U narednih nekoliko meseci ću se susretati s raznim organizacijama potrošača, industrije, kao i sa predstavnicima iz institucija EU, a nakon toga napisati prvi predlog na koji će kolege zastupnici iz EP dati amandmane. Moj posao je da usaglasim različite pozicije. Bitka će biti vrlo teška jer se građani EU, koji su pod velikim uticajem industrije, opiru da uđu u taj projekt. Međutim, mi iz istočnih država zbili smo redove.
Rekli ste da su smernice Evropske komisije za rešavanje problema kvaliteta za nove članice nedovoljno ambiciozne. Mislite li da EK ima način da natera multinacionalne kompanije da promene dosadašnju praksu?
Naravno. Komisija mora proširiti Direktivu o nepoštenim praksama i zabraniti diskriminaciju dela građana EU. Ovaj problem se zbog zajedničkog tržišta može rešiti samo sa nivoa Evropske unije.
Ovo je i političko pitanje jer se različiti aršini u kvalitetu proizvoda tumače i kao simbol podele EU. Kako to komentarišete?
Kad je naše istraživanje bilo gotovo, odmah sam ga poslala u Evropsku komisiju. Nekoliko nedelja kasnije, predsednik EK Žan-Klod Junker je u godišnjem govoru o stanju u uniji rekao da ne sme biti građana drugog reda. Pritom se pozvao upravo na rezultate dosadašnjih istraživanja. To je bio snažan politički momenat koji je pokazao kako je voda došla do grla i kako evropski čelnici više ne mogu okretati glavu od činjenice da je EU podeljena.
Koje zemlje su najdalje otišle u isterivanju „pravde”?
Prvo istraživanje objavila je Slovačka još 2011. ali Češka je svakako predvodnica u ovoj borbi jer njihova vlada najviše gura ovo pitanje na veću. Mađarska je, takođe, sprovela istraživanje. Što se tiče praktičnih rezultata, hrvatski građani su profitirali na primeru „hip” kašica koje je proizvođač, posle naših primedbi, zamenio kvalitetnijim, u Češkoj se „pepsi” obavezao da će promeniti recept budući da su istraživanja pronašla velike razlike u kvalitetu tog pića u Češkoj i Nemačkoj.
Da li je dva miliona evra, koliko je u smernicama EK opredeljeno za upoređivanje kvaliteta proizvoda, dovoljno za ovaj složen posao?
Nije problem u iznosu, već u njegovoj nameni. Dakle, ta dva miliona su rezervisana za razvoj metodologije za eventualno buduće istraživanje. Međutim, metodologija ničemu ne koristi ako se ne ide u samo istraživanje, dakle hemijske, senzorne i druge analize.
Na kvalitet kojih proizvoda se kupci u Hrvatskoj, ali i drugim zemljama žale?
Više od 80 odsto građana Hrvatske smatra da nas multinacionalne korporacije tretiraju kao građane drugog reda. Većina to uverenje bazira na činjenici da su nešto konkretno primetili. Žale mi se najviše upravo na hranu jer ih to najviše boli, ali i na kvalitet automobila, tehnike pa čak i na poljoprivredne preparate. Nažalost, analize za te kategorije proizvoda značajno poskupljuju istraživanje pa smo odlučili da uz hranu testiramo još i deterdžente i proizvode za ličnu higijenu. Istraživanje je bilo prvo u EU koje je obuhvatilo i neprehrambene proizvode. Najveće razlike pronađene su kod deterdženta „arijel” koji ima znatno slabiji učinak na hrvatskom tržištu, a uz to, tokom pranja, potrebno je upotrebiti mnogo više praška.
Kakva je bila reakcija predstavnika zapadnih zemalja u Evropskom parlamentu posle vaše inicijative?
Bili su u šoku. Na početku mandata, kada bih uspela da nametnem raspravu na ovu temu u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, podršku sam dobijala samo od kolega iz istočnih članica. Posle objave istraživanja, značajno se promenilo i raspoloženje kod zapadnih kolega koje su se počele da se interesuju. Posebno su ih šokirali proizvodi poput „vudi” viršli koje na našem tržištu uopšte nemaju mesa, ili „nutele” koja ima manje kakaoa, „aktivija” voćnog jogurta s manje voća i slično.
Da li je pozivanje multinacionalnih kompanija na različite potrošačke navike licemerno. Izjavili ste da vam je posle objavljenog istraživanja kolega iz Nemačke rekao: „Nećete valjda insistirati da se za celo tržište EU rade isti proizvodi, budući da postoje različiti ukusi, navike i očekivanja kupaca.”
Taj argument se donekle može razumeti, ali upravo zato smo testirali i neprehrambene proizvode. Niko ne može da kaže da naši kupci, recimo, više vole deterdžent koji slabije pere, a skuplji je od nemačkog. Za prehrambene proizvode smo radili upoređivanje cena baš zato što proizvođači tvrde da je proizvod lošijeg kvaliteta jer je jeftiniji. Naravno, dokazali smo da to uopšte nije tačno. Većina testiranih proizvoda bila je skuplja u Hrvatskoj.
Kako je Tolušiću propala inicijativa
Bili ste protivnik takozvanih Tolušićevih mera koje su ovog leta uzdrmale ceo region, jer je Hrvatska odlučila da drastično poveća cene uvoznih taksi za poljoprivredne proizvode koji dolaze van EU. Nazvali ste ih populističkim. Kako vidite sve češće varnice i međusobna ograničenja u trgovanju između dve zemlje?
Hrvatska do kraja 2019. mora da počne da primenjuje novu EU regulativu o inspekcijama koja će uvesti strože kontrole hrane koja ulazi u uniju iz trećih zemalja. Ali, ministar Tolušić je tom poslu pristupio na jedini način na koji zna, promovisanjem samog sebe. Naravno, nije razmišljao više od jednog koraka unapred i zato mu je inicijativa propala. Dokle god Srbija i druge zemlje ne uđu na zajedničko tržište EU, biće prepreka u trgovanju – ekonomskih, političkih i fitosanitarnih.
Izvor: Politika