Građani koji se nadaju zastarevanju rešenja izvršitelja zbog neizmirenih dugova moraju da računaju na to da je ovaj rok čak deset godina. Za razliku od drugih potraživanja koja prema građanima imaju recimo komunalna preduzeća i koja zastarevaju za godinu dana (ako nije bilo tužbe), kad predmet stigne do izvršitelja u narednoj deceniji on može doći na naplatu.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju je inače izvršiteljima dao nadležnost da odlučuju i o predlozima za izvršenje dugovanja prema komunalnim preduzećima. Rok zastarevanja je tako dug jer se i odluke izvršitelja smatraju odlukom državnog organa.
- Zato u ovim slučajevima imamo desetogodišnji rok zastarelosti potraživanja po članu 379 Zakona o obligacionim odnosima. Čini se da je zakonsko rešenje kojim je izvršitelju data ovakva nadležnost veoma diskutabilno i po građane veoma nepravično rešenje.
Posebno imajući u vidu neodgvorno ponašanje pružalaca usluga u praksi i uz to veoma visoke izvršilačke naknade koje padaju na teret građana - kaže za Politiku advokat Vojin Biljić.
On smatra da je ovakvim favorizovanjem pružalaca komunalnih usluga ozbiljno uzdrmana jedinstvenost
pravnog potretka i jednakost svih pravnih entiteta pred zakonom. Dodatan problem je to što troškovi izvršenja prevazilaze troškove samih usluga. Biljić kaže da se ovo može ispraviti ograničavanjem naknada izvršitelja kada je reč o izvršenju komunalnih usluga na simbolične iznose.
U poslednjem objavljenom izveštaju o radu Komore izvršitelja iz 2016. godine navodi se da je pre uvođenja javnih izvršitelja prosečno vreme za naplatu potraživanja bilo 635, dok je danas procenjeno na 100 dana.
Kako ističu, prema posmatranom uzorku, te godine u ukupnom broju predmeta najveće učešće imali su postupci u kojima su poverioci bili provredna društva (sa 42,5 odsto), na drugom mestu javna komunalna preduzeća (26,56 odsto), dok su klijenti poput fondacija, skupština stanara i udruženja učestvovali sa 14,7 odsto.
Tek svaki deseti poverilac bio je fizičko lice.
Izvor: Politika