Zašto je važno čitati sitna slova i opšte uslove prilikom rezervacije apartmana preko interneta i koliko je rizično ostaviti broj kreditne kartice.
Onlajn rezervacija smeštaja u nekoj od evropskih prestonica lako može da se pretvori u neplanirani trošak. Upravo to se dogodilo našem čitaocu koji je preko sajta „Buking” izabrao jedan apartman u centru Budimpešte i planirao da ga iznajmi na dva dana. Cena od 97 evra, koliko je navedeno tokom rezervacije mu se učinila prihvatljivom, pa je ukucao broj kreditne kartice koju vlasnici apartmana obično traže kao garanciju rezervacije i eventualno otkazivanja van predviđenog roka. Kada je popunio i poslednji podatak i konačno rezervisao za nekoliko minuta stigao je mejl sa detaljima. Umesto očekivanih 97 na rezervaciji je stajalo 147 evra. Iako je bio zbunjen u nastavku su bili navedeni svi troškovi, od kojih je 97 evra samo zakup apartmana za dve noći.
– Ne rezervišem na ovaj način često smeštaj, ali mi se ipak učinilo da ovde ima dosta nekorektnih postupaka. Osim smeštaja naplatili su mi 20 evra čišćenje apartmana, pet evra dnevno korišćenje klime i po pet evra dnevno po osobi za posteljinu, što me baš iznerviralo. Ponudili su mi dodatno i rezervaciju parkinga (privatnog u okviru zgrade u kojoj je apartman) i to po ceni od 12 evra po danu. Bilo je to dovoljno da odmah otkažem rezervaciju, priča naš čitalac iz Beograda koji nije ni pretpostavio da to nije kraj iznenađenjima.
Iako većina vlasnika apartmana dozvoljava razuman rok za otkazivanje rezervacije uz simboličnu nadoknadu, ovaj nije bio korektan ni u tom slučaju.
– Bez obzira kada otkaže, gost plaća cenu jednog noćenja i čišćenje apartmana, što je 68 evra. Novac je već sledećeg dana povučen sa kreditne kartice i iako sam se žalio i pisao mejl korisničkom servisu „Bukinga” nisam uspeo. Kažu da je sve jasno napisano u ponudi – kaže naš sagovornik i dalje nezadovoljan činjenicom da vlasnik apartmana može da naplati čišćenje apartmana u kome gost nije ni boravio, samo zbog otkaza rezervacije.
Aleksandar Seničić, direktor Jute, komentarišući ovaj primer, kaže da kada se svi troškovi koje je vlasnik smeštaja naplatio saberu, pitanje je da li bi onda boravak u hotelu sa dve ili tri zvezdice srednje kategorije u Budimu bio jeftiniji.
– Suština i savet svim građanima koji rezervišu smeštaj preko platformi poput „Bukinga” je da pročitaju sve uslove i unapred se informišu, jer vlasnik smeštaja može da naplati šta god želi i ukoliko je obavestio o tome gosta on nema nikakav problem. U ovoj fazi predugovornog obaveštavanja njegova obaveza je da sve troškove navede, a gost klikom prihvata ili ne prihvata te uslove – objašnjava Seničić.
On kaže da je sve više ovih „nelogičnih” troškova koje vlasnici smeštaja naplaćuju, da je to već postalo degutantno, ali da su veliki evropski centri poput Budimpešte, Praga, Pariza, Beča, Rima, Milana jednostavno toliko posećeni, da se vlasnici privatnog smeštaja jednostavno mnogo ne uzbuđuju oko toga da li će gosti biti zadovoljni ili ne, da li će se žaliti ili ne. Drže visoke cene, jer im se može. Sa druge strane ljudi često samo gledaju cenu i ne vode računa o dodatnim troškovima, što na kraju plate. Zanimljivo je to što „Buking”, odnosno vlasnik rezervisanog smeštaja stalno menja iznos i troškove. Tako po završetku rezervacije stižu mejlovi sa različitim zahtevima i dodatnim troškovima koje gost nije ni primetio prilikom biranja ponude. Recimo, u okviru jedne ponude je istaknuto da je parking obezbeđen u okviru privatne zgrade, ali tek pošto rezerviše, gost saznaje da to što je obezbeđen ne znači i da je plaćen, pa uredno dobije „fakturu” i za parkiranje koju može da prihvati ili odbije. Na istim sajtovima, domaći hotelijeri i vlasnici apartmana nude potpuno drugačije uslove. U Srbiji, većina hotela, a gotovo svi privatni apartmani iznajmljuju sobe bez kreditne kartice, samo na rezervaciju, dok dodatnih troškova, osim boravišne takse, nema.
– Ima više razloga što je kod nas drugačije i kvalitetnije nego u okruženju. Najpre, privatni apartmani su vrsta smeštaja koji se kod nas tek razvija i od prošle godine imamo rast od 20 odsto. Ogromna je navala klijenata na privatne apartmane, jer je najviše onih u novogradnji, odlično su opremljeni i gosti dobijaju odličan odnos cene i kvaliteta. Da ne govorimo da su ljudi koji se bave ovim poslom upotrebili svu gostoprimljivost i vrlo ozbiljno shvatili posao, pa goste osim kafe, vina, posluženja u apartmanima čeka i besplatna kartica za telefon ili karta za zatvoreni bazen – kaže Seničić.
U Srbiji je prošle godine boravilo oko tri miliona turista, što je za 12 odsto više nego u 2016. godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja onih koji su posetili našu zemlju, stranih turista je bilo 1,49 miliona, što je rast od 17 odsto.
– U 2017. godini ostvareno je ukupno 8,32 miliona noćenja, što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Domaći turisti su najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji, a zatim slede Zlatibor, Kopaonik, Beograd, Sokobanja. Stranci su najviše boravili u Beogradu (1,691.817 noćenja, 19 odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka Banja, saopštila je Turistička organizacija Srbije.
Izvor: Politika