Prošle godine izvoz svih vodećih srpskih poljoprivrednih proizvoda pao je u poređenju sa 2016, pokazuju konačni rezultati Republičkog zavoda za statistiku.
Uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2017. uvećan je više od 50 odsto, a jaja i mlečnih proizvoda za trećinu.
Izvoz kukuruza smanjen je 72 miliona dolara, cigareta 42, a zamrznutih malina 15 miliona dolara. Ni proizvođači šećera neće 2017. pamtiti po dobru jer im je izvozni bilans bio lošiji 35 miliona evra, u odnosu na prethodnu godinu.
Ipak, i pored slutnji da će protekla sušna godina biti pogubna za srpske izvoznike statistika pokazuje da je izvoz agrarnih i prehrambenih proizvoda u zbiru iznosio – 3,2 milijarde dolara, i u odnosu na 2016. bio je manji svega jedan odsto. Po objašnjenju analitičara Vojislava Stankovića, krajnji rezultat „izvukao” je rekordan izvoz ranog povrća, u prvoj polovini godini, određenih vrsta voća i prehrambenih proizvoda koje su proizvođači najviše plasirali na tržišta Evropske unije i država u okruženju.
Za stručnjake je, međutim, alarmantno to što je uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za godinu dana porastao u proseku 15,4 odsto. Iako srpski agrar i dalje sa svetom trguje u plusu suficit je u 2017. bio manji oko 16 procenata. Podaci su posebno obeshrabrujući za domaće stočarstvo ali i potrošače jer je uvoz zamrznutog svinjskog mesa uvećan više od 50 odsto, a jaja i mlečnih proizvoda za trećinu. Ovo se i moglo naslutiti još sredinom prošle godine, posle pada prelevmana na uvoz svinjetine, mleka i mlečnih proizvoda, na čemu je insistirao Brisel. Od tada mleko i mlečni proizvodi iz BiH, Slovenije i Hrvatske sve češće se mogu videti na policama trgovinskih lanaca, često i po dampinškim cenama.
Da li je moguće zaustaviti ovaj trend i može li Srbija u budućnosti skliznuti u prehrambenu zavisnost nekih od osnovnih životnih namirnica? Stanković kaže da uvoz hrane svakako nije rezultat rasta kupovne moće, ali smatra da Srbija nema problema sa prehrambenom sigurnošću. Bar ne do ulaska u Evropsku uniju u kojoj postoje velike zalihe hrane po cenama nižim nego što naši proizvođači mogu da proizvedu.
– Ne verujem ni da će izvoz u 2018. biti dramatično loš. Iako će se i ove godine osetiti posledice prošlogodišnje suše. Naša proizvodnja, kako se i sada vidi, pokriva potrebe domaće potrošnje ali i izvoza – tvrdi Stanković, dodajući da naša zemlja zadovoljava potrebu u ključnim prehrambenim proizvodima, ali da poljoprivreda i prehrambena industrija nisu osposobljene za izvoz šireg asortimana proizvoda na najzahtevnija tržišta.
Kaže da bi Srbija mogla da poveća izvoz agrara povećanjem proizvodnje robe sa većom dodatom vrednošću – voća, povrća, industrijskog bilja i stočarskih proizvoda i to na račun žitarica. Upravo ti proizvodi imaju najstabilnije cene na svetskom tržištu.
Izvor: Poliitika