U porastu trgovina imejl adresama građana i firmi

Sa rastom internet marketinga, trgovina privatnim imejl adresama građana i firmi uzima maha i u Srbiji, a na posebnom udaru su oni koji su se prijavljivali na sajtove za grupne kupovine.

U ponudi na internetu i baza od 800.000 mejlova za 20.000 dinara i gratis softver koji omogućava masovno slanje poruka i reklama na tako veliki broj adresa.

Sa rastom internet marketinga trgovina privatnim imejl adresama građana i firmi uzima maha i u Srbiji. Na posebnom udaru su oni koji su se prijavljivali na sajtova za grupne kupovine. Na prodaju su čitave baze adresa (razdvojenih na „muške” i „ženske”) pa čak i paketi od nekoliko hiljada mejlova preduzeća registrovanih u Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj…

Jednostavnom pretragom ponuda na internetu pronašli smo da se paket od 800.000 mejlova može kupiti za 20.000 dinara. Prodavac ga šalje na CD-u, poštom a kupac plaća pouzećem.

Ključno u ovakvim ponudama je to da se klijentima „gratis” nudi i softver koji omogućava masovno slanje poruka i reklama na tako veliki broj adresa.

- Cena i nije velika budući da dobijate srpski internet „na dlanu”. Za godinu dana jednostavnog slanja od kuće, za vaš biznis može da čuje milion ljudi. Prodajem takođe i mejlove iz bivših Jugoslovenskih republika – navodi prodavac u reklamnoj poruci. Kaže da je dnevno moguće poslati reklamu na „samo” 3.000 adresa zbog čega garantuju da nema bojazni da će one završiti u sandučetu za „spam” poruke.

Nije poznato ko se sve na našem tržištu bavi ovim poslom, na koji način se takvi podaci prikupljaju, a još manje da li su adrese stvarne. Na ovu pojavu već duže vreme upozoravaju potrošačka udruženja, a nedavno je pozvan i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, da pokrenete istragu zbog ugrožavanja privatnosti građana.

Međutim, u kancelariji poverenika za „Politiku” su rekli da se ovakvi poslovi ne mogu unapred smatrati nelegalnim.  Bar ne u slučaju kada se nude mejlovi firmi i nepersonalizovane adrese građana registrovanih, recimo, na Google ili Yahoo.

– Tu je važna sadržina imejl adrese. Ako je neko registrovan kao Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.. Ovo može ali i ne mora da predstavlja podatak o ličnosti. Međutim, ako neko trguje mojom adresom registrovanom na poslovnom domenu, to je već drugi slučaj jer se cilja na konkretnu osobu – kaže Zlatko Petrović, pomoćnik poverenika za informacije od javnog značaja. Pravo je pitanje, dodaje, odakle neko dobija takve podatke. To se može utvrditi jedino podnošenjem takozvanog zahteva za obaveštenje. Svako ima pravo da od onoga ko mu šalje poštu na imejl zatraži odgovor na koji način je došao do njegove adrese, kao i da insistira da bude izbrisan sa liste. Ukoliko bude odbijen može da uloži žalbu povereniku koji će reagovati, izvršiti nadzor i naložiti da se ispuni konkretan zahtev.  

– Da se ne zavaravamo, podaci o ličnosti su roba. Mnoge od baza, kojima se trguje, sadrže i mejlove firmi, koje nisu podaci o ličnosti, već su javno dostupne na internetu i upotrebom specijalizovanih softvera prikupljaju se i grupišu. Tako objedinjenim bazama se očigledno trguje ali to nije u našoj nadležnosti – objašnjava Petrović.

Ističe da građani svoje podatke o ličnosti najčešće daju uz saglasnost, a često se sitnim slovima navodi i da oni mogu biti ustupljeni poslovnom partneru te firme.

Imejl marketing danas je verovatno najperspektivniji vid reklamiranja. U budućnosti zato možemo očekivati još agresivniji nastup trgovaca jer uz zanemarljive budžete oni uspevaju da ostvare stalnu komunikaciju sa potrošačima.

Smatra se da nijedna kompanija, koja dugoročno želi da ostane konkurentna, ne može uspešno da posluje ukoliko se ne bavi internet marketingom, a jedan od najznačajnijih vidova promocije i prodaje jeste upravo imejl marketing.
 

Izvor: Politika