Prve analize kreću već u maju, testiranja će se obavljati tokom leta, a osim hrane kontrolisaće se i proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i deterdženti.
Evropska unija je u budžetu za ovu godinu obezbedila 800.000 evra za finansiranje projekta kontrole hrane i neprehrambenih proizvoda. Ova odluka usledila je posle pritiska zemalja istočne Evrope koje tvrde da se na ovim tržištima plasiraju proizvodi lošijeg kvaliteta nego u zapadnim zemljama. Evropska unija se inače još krajem prošle godine obavezala da će raditi na razvoju metodologije za istraživanje kvaliteta proizvoda i pozvala je države članice da se uključe. Iako je komisija u ove svrhe opredelila dva miliona evra, izdvojeno je manje od polovine, a na konkurs za dodelu ovih sredstava javilo se 16 zemalja Evropske unije. Prema rečima Biljane Borzan, hrvatske predstavnice u Evropskom parlamentu, Hrvatska nije među tim zemljama iako se u anketi, koja je tamo sprovedena, čak 80 odsto građana izjasnilo da smatra da su građani drugog reda i da im se prodaju manje kvalitetni proizvodi.
– Nisam htela da dođemo u situaciju da komisija razvije metodologiju za istraživanje, a da ne obavi testiranja. Zato smo osigurali podršku za projekat testiranja u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača. Projektu je dodeljeno 800.000 evra i već u maju kreću prve analize. Zahtevali smo da se obuhvati i mnogo kategorija neprehrambenih proizvoda, za koje su analize mnogo skupe i koje do sada nismo mogli da finansiramo kroz istraživanje za Hrvatsku i Nemačku – izjavila je Borzanova. Testiranja kvaliteta proizvoda radiće se tokom leta, a prvi rezultati očekuju se krajem godine. Planirano je da se prvo kontroliše hrana, pa onda proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika i deterdženti.
Borzanova je u saopštenju, poslatom našoj redakciji, navela da će uporedo sa ovim projektom krenuti i izmena zakona na nivou Evropske unije.
– Kao izvestilac Evropskog parlamenta za kvalitet prehrambenih proizvoda pripremam i dokument po kome će komisija predložiti novi zakon. Blisko sarađujemo i sa poverenicom za zaštitu potrošača Verom Jourovom. Verujem da će rezultati evropskog istraživanja biti snažan podstrek za što stroži i efikasniji zakon – kaže Borzanova.
U istraživanju, koje je sprovedeno u Hrvatskoj, više od 80 odsto ispitanika smatra da ih multinacionalne korporacije tretiraju kao građane drugog reda. Žalili su se najviše na hranu, ali i na kvalitet automobila, tehnike pa čak i na poljoprivredne preparate. Ovo istraživanje je bilo prvo u EU koje je obuhvatilo i neprehrambene proizvode. Najveće razlike pronađene su kod deterdženta „arijel” koji, kako se ispostavilo, ima znatno slabiji kvalitet na hrvatskom tržištu. Kako je za naš list ranije izjavila Biljana Borzan ovo istraživanje je poslato u Evropsku komisiju, a predsednik EK Žan-Klod Junker, u godišnjem govoru o stanju u Uniji, rekao je da ne sme biti građana drugog reda što je bio, kako je objasnila, snažan politički momenat.
Prvo istraživanje o kvalitetu hrane objavila je Slovačka, još 2011, ali Češka je najviše zaslužna, jer njihova vlada najviše gura ovo pitanje na veću, kao i Mađarska, koja je uradila istraživanje kvaliteta namernica na njihovom tržištu.
Vest da se u Evropskom parlamentu otišlo još dalje, i da postoji volja da se stane na put prodaji iste robne marke različitog kvaliteta u zemljama EU, obradovala je kupce i u Srbiji. O ovoj temi se i kod nas godinama govori, ali sve je ostalo na iskustvima potrošača, koji su imali priliku da kupe proizvode velikih multinacionalnih kompanija negde na Zapadu i kod nas i shvate da je razlika više nego očigledna. Da bi naše tržište moglo da se nađe u istoj ravni sa ostalim zemljama EU potrebno je da se za početak urade slična istraživanja, za koja i dalje nema novca. Prema podacima ovdašnjih potrošačkih organizacija, građani se i dalje žale na ovaj problem i insistiraju da se uradi neko uporedno ispitivanje, koje kod nas nikada nije obavljeno. Poznato je da roba lošijeg kvaliteta, pa čak i brendovi najpoznatijih svetskih kompanija, do naših kupaca stiže uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i Poljske, gde imaju razvijenu proizvodnju namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope.
Izvor: Politika