Veliki strani trgovci i dalje zaobilaze Srbiju. Ministar trgovine Rasim LJajić nedavno je rekao da sa „hipermarketima stojimo loše” jer je njihovo učešće na tržištu svega tri odsto, dok je u drugim zemljama dvocifreno.
Kako je izjavio, kod nas nema ni diskontnih lanaca, dok je u Poljskoj, recimo, njihov udeo veći od 30 odsto.
– Zato je važan dolazak „Lidla” jer će znatno pojačati konkurenciju – podvukao je on.
Ministar je istakao da na regionalnom nivou imamo žestoku konkurenciju jer posluje oko 45 važnih lokalnih i regionalnih maloprodajnih lanaca, a na državnom postoji prostor za nove igrače.
To tržište se kod nas deli na 30 odsto moderne trgovine i čak 70 odsto tradicionalne trgovine.
– Što znači da imamo ogromno učešće pijaca i tezgi u ukupnoj trgovini – objasnio je LJajić. On je naveo da je udeo moderne trgovine u Rumuniji, na primer, 47 odsto, u Poljskoj 54, a u Hrvatskoj čak 68 odsto.
U poslednjih desetak godina dolazak na srpsko tržište najavljivali su mnogi evropski vodeći diskonteri, ali su odustali svi – osim „Lidla” koji bi do kraja godine trebalo da otvori više radnji u Srbiji. Uz opasnost po domaće lance trgovine, dolazak ovakvih igrača u Srbiju doneo bi veću konkurenciju i svakako niže cene i bolju ponudu, jer svaki novi lanac donosi i proizvode iz zemalja iz kojih dolazi. Zbog čega im Srbija i pored stalnih najava i dalje nije upisana na mapi planiranih investicija?
Stručnjaci su ranije napominjali da je razlog tome niska kupovna moć građana i to što je vrednost srpskog tržišta maloprodaje za njih niska. Okvirna vrednost je između 5,5 i šest milijardi evra, što je gledajući iz ugla većine velikih trgovinskih lanaca nedovoljno.
Profesor trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Zoran Bogetić, međutim, ne misli da su to primarni razlozi, već da postoji zbir okolnosti koje su na to uticale.
– Tek u novije vreme stvaraju se ozbiljniji uslovi za sigurna ulaganja. Sam dolazak „Lidla”, njihovo dugo ispitivanje situacije i postepeni ulazak na tržište govori u prilog tome – kaže naš sagovornik, ističući da je Srbija stranim trgovcima izuzetno zanimljiva geografski, populaciono i sa stanovišta naše pozicije u regionu, ali da je u pitanju ozbiljan kapital koji traže ozbiljne uslove.
– I sam dolazak „Deleza” pre nekoliko godina, što se smatralo hrabrom odlukom, veoma je jasan signal da ovde vredi ulagati. Perspektivno treba očekivati i dolazak drugih ozbiljnih trgovinskih lanaca – smatra Bogetić. Druga stvar je, kaže, što mi nismo imali razvijenu diskontnu konkurenciju. Kaže da je dolazak „Lidla” ozbiljna tehnološka inovacija koja je temelj diskontnog poslovanja. Oni su, ističe, uneli previše tenzije na našem tržištu, što je, smatra, bespotrebno jer će „Lidl” imati svoje mesto za određenu kategoriju potrošača, dok će većinski deo kupaca i dalje tražiti drugi profil usluge i biti spreman da to plati. Profesor Bogetić smatra da su Srbiji potrebni ozbiljni i poznati tradicionalni trgovinski lanci koji dobro rade svoj posao i pošteno plaćaju radnike i obaveze prema državi, kako bismo izašli iz tranzicionog perioda.
U međuvremenu, veliki diskonteri preplavili su region, a najbolji primer njihovog poslovanja jeste Mađarska u kojoj „Aldi” grupa ima više od 110 marketa, „Lidl” 160, a članica „Reve grupe” – lanac „Peni” čak 200 marketa.
Prema istraživanju portala „Ritejl Srbija”, strani diskontni lanci su se toliko odomaćili da su domaći počeli da zatvaraju radnje.
„Samo u poslednjih nekoliko godina najveće udruženje domaćih trgovaca u Mađarskoj CBA zatvorilo je više stotina objekata, a zatražili su i pomoć mađarske vlade kako bi ih zaštitila od daljeg napada konkurencije”, navodi ovaj portal, ističući primer „Aldija” koji je na mestu nekadašnjeg CBA marketa u Budimpešti otvorio savremeni diskont, a planira da u kratkom roku udvostruči broj prodavnica na tom tržištu.
Slično je i u Rumuniji u kojoj se takođe lokalni trgovci povlače pred naletom velikih kompanija.
Zanimljiva je strategija „Lidla”. I dok u Srbiji za sada ne preterano agresivno najavljuje dolazak, skrivajući tačan datum otvaranja marketa, u Hrvatskoj je do sada otvorio 100 trgovina, a u Rumuniji već četvrti logistički centar. Ovaj lanac je, recimo, u Grčkoj jedini strani diskonter koji je prošle godine na to tržište uložio oko 100 milina evra, navodi se u ovoj analizi. Prema tom istraživanju, i bugarsko tržište je jedno od onih na kome diskonteri imaju sve veći udeo. Raste broj onih koji u ponudi imaju manji izbor artikala i niže cene, a upravo je to uticalo da domaći „Pikadili” posle dve decenije poslovanja proglasi stečaj i trajno se povuče sa tržišta. Interesantno je da je Bugarsku napustio i „Peni”, ali je ostala „Bila” koja je takođe član austrijske „Reve grupe”.
Izvor: Politika