Da li će nadležni konačno uvesti red na tržište bebi opreme u Srbiji i olakšati roditeljima odgajanje dece? Prvi put, posle 12 godina od osnivanja, Komisija za zaštitu konkurencije nedavno je nenajavljeno pokucala na vrata nekih velikih uvoznika i distributera opreme za bebe.
U tom uviđaju, kako kažu, osnovano su pretpostavili da su ta privredna društva povredila konkurenciju, zaključujući tzv. restriktivne sporazume, kojima su utvrđivane cene u maloprodaji. U Komisiji ističu da sada rade analizu tržišta bebi opreme, što može pokrenuti još postupaka.
Uvoznici i distributeri bebi opreme prvi put su na tapetu Komisije za zaštitu konkurencije. Na to su ih, kažu, podstakle medijske priče o tome da je bebi oprema u Srbiji skupa.
Nisu reagovali više od decenije, jer su, kako objašnjavaju, tek u poslednjih nekoliko godina kadrovski ojačali i stekli dovoljno znanja o specifičnoj oblasti.
Nedavno su proveravali dve firme za koje sumnjaju da su zaključujući tzv. restriktivne sporazume povredile konkurenciju.
"Oni koji su najveći, uglavnom uvoznici i distributeri određenih roba, u ovom slučaju bebi opreme, se dogovaraju sa dobavljačima ili maloprodajom o utvrđivanju tzv. minimalne cene, što praktično dovodi do nemogućnosti da maloprodavac utvrdi cenu koja je ispod utvrđene minimalne cene, znači njemu se ne ostavlja prostor da zarad većeg obima prodaje ponudi kupcima jeftiniju i kvalitetniju robu", kaže Gordana Bulatović iz Komisije za zaštitu konkurencije.
Glavni razlog što je bebi oprema u Srbiji "nepristojno skupa" je uvoznički lobi, godinama već tvrde iz Nacionalne organizacije potrošača.
"Da se proveri koliko njih, ti generalni uvoznici, generalni distributeri, ovlašćeni zastupnici, imaju svoje sestrinske firme napolju. One prave papire kakvi odgovaraju carini, kad pogledate stvarno da li je to faktura od proizvođača, ne nije, to je faktura od njihove sestrinske firme. U njihovim papirima je izuzetno mala marža. Internet je dostupan svakom, možete da pogledate kolike su nominalne cene kod proizvođača, ovde se marža kreće od 70 do 140 posto", ističe Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Tvrdi i da Ministarstvo trgovine, uprkos zakonskoj obavezi, ne prati i ne analizira kretanje cena, osim cene hleba.
"Kad pitate Ministarstvo zbog čega se vi ne borite protiv viših cena, reći će pa ovo je slobodno tržište, a kad postavite pitanje šta je to slobodno tržište, onda vidite da slobodno tržište u Srbiji ne postoji, da je zapravo tržište u Srbiji zatvoreno, zaključano time što je izuzetno jak uvoznički lobi", dodaje Papović.
U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija ističu da je formiranje cena na tržištu slobodno - osim u određenim segmentima kao što su cene brašna.
"Za to postoji uredba, znači svaki put kada država reaguje mora da postoji propis kojim će ona ograničiti cenu određenog proizvoda. Trenutno stanje je takvo da ne postoji osnov da ograničimo cenu proizvoda na tržištu, ne samo bebi opreme, nego i drugih proizvoda. Potrošač bira u koji će prodajni objekat ući", navodi Nevena Praizović iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Ogorčeni cenama bebi opreme u Srbiji, neki roditelji spremni su da pređu i po nekoliko stotina kilometara, kako bi van granica zemlje istu stvar platili mnogo povoljnije. U Mađarskoj, na primer, najčešće kupuju krevetac, kolica, hranilicu, auto-sedište.
"U nekim slučajevima mogu čak na granici da vrate PDV, čak i kada ne vrate, kažu da im je povoljnije. Vrlo se često ide u Hrvatsku, čak i po kašice, isto tako garderobu. Kada je ovde stopa PDV-a bila 18 posto, a u Bugarskoj 23 posto, opet im je bilo jeftinije da kupuju tamo nego u Srbiji", kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".
Napominje da je u zemljama u kojima su veće plate nego u Srbiji, bebi oprema nekada čak i duplo jeftinija nego kod nas.
Video prilog možete da pogledate OVDE
Izvor: RTS