Evropski parlament usvojio mere za sprečavanje ovih prevara i od država članica zatražio da se ovakve radnje tretiraju kao krivično delo
Evropski parlament usvojio je mere za sprečavanje prevara sa kilometražom kod korišćenih vozila i predložio zakonska rešenja kojim bi se izbegla ova nepoštena poslovna praksa, preneli su mediji u Evropi. Parlament je od država članica zatražio da se ove prevare ubuduće tretiraju kao krivično delo, kao i da kazne budu odgovarajuće kako bi odvratile prodavce od ovakvih malverzacija.
Od Evropske komisije zatraženo je da se ispita mogućnost korišćenja novih tehnologija kako bi se ove prevare sprečile, dok je proizvođačima automobila naloženo da pojačaju zaštitu merača kilometara i da razvijaju sisteme za prepoznavanje manipulacija. Hrvatska evroparlamentarka i članica odbora za zaštitu potrošača u EU Biljana Borzan izjavila je da je ova zemlja od ulaska u Evropsku uniju posebno pogođena ovom vrstom prevare, budući da građani masovno kupuju korišćene automobile na Zapadu.
– Procene EU pokazuju da je, posmatrano po pojedinačnim zemljama članicama, ovim prevarama obuhvaćeno između pet i 12 odsto vozila, a u prekograničnoj trgovini 30 do 50 procenata. Šteta na nivou unije procenjuje se na oko devet milijardi evra, dok je poverenje potrošača na tržištu polovnih automobila najniže u odnosu na bilo koju drugu robu koja se prodaje u EU – kaže Biljana Borzan.
Prevare vezane za takozvano nameštanje kilometraže raširena su pojava koja, prema mišljenju predstavnika Evropskog parlamenta, predstavljaju ozbiljnu pretnju i za bezbednost u saobraćaju, a narušava i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Ovo je takođe veliki dodatni trošak i za građane, ali i za osiguravače, trgovce i proizvođače automobila.
– Osim ekonomske štete, veliki je problem što ovakva praksa ugrožava i bezbednost u saobraćaju. Zbog netačne kilometraže vlasnik automobila neće na vreme održavati vozilo, a to je problem jer će na ulicama biti više nebezbednih vozila. Sa druge strane alati za zamenu ili korekciju brojača lako su dostupni, a zarada velika za trgovce koji na ovaj način vrednost automobila, u zavisnosti od modela, mogu da povećaju od dve do čak pet hiljada evra – objašnjava Borzanova.
Belgija i Holandija su zemlje koje su ovu pojavu gotovo iskorenile, i to tako što su napravile baze podataka o kilometraži svih automobila koji su bili na tehničkom pregledu. Evropski parlament je zatražio da se slično rešenje usvoji na nivou EU, jer je to jedini način da se problem u potpunosti reši.
Prema nekim procenama, u Srbiji je kod više od 60 odsto uvezenih polovnih automobila vraćena kilometraža. Problem je što sa sigurnošću niko ne može da tvrdi koliko je stvarno automobil prešao, jer se ove prevare dešavaju već na placevima u EU, a onda u lancu ponavljaju više puta do krajnjih kupaca.
– Situacija je kod nas bolja nego ranijih godina, jer se sada nude noviji modeli vozila koji imaju i veću zaštitu (podaci o kilometraži se čuvaju recimo osim na meraču i u ključu). Sa druge strane, za vozila proizvedena posle 2005. godine postoje i umreženi servisi, pa se u svakom trenutku može proveriti kada je rađen poslednji veliki servis. Po tome već može da se kalkuliše koliko je automobil vožen od poslednjeg servisa i da li je vreme za popravku ili ne – kažu naši sagovornici sa tržišta automobila.
Zbog svega toga je, kaže on, prilikom kupovine polovnog automobila, sigurnije dati prednost auto-placevima, koji sve češće daju neke vidove garancije i dozvoljavaju pregled vozila u servisu. Kupovina sličnih automobila od fizičkog lica je veći rizik, pre svega jer je teže reklamirati ozbiljne nedostatke. I servisne knjižice (koje se veoma lako falsifikuju) moraju da se uzmu sa velikom rezervom. Koliko su ove prevare ukorenjene na domaćem tržištu pokazuju i podaci da vlasnici vozila čak i pre odlaska na tehnički pregled vraćaju kilometražu kako bi servisna knjižica bila uredna i ponuđena kao dokaz nekom budućem vlasniku.
Izvor: Politika