Zbog prekršaja počinjenih na teritoriji EU, građanima koji se ogluše o plaćanje kazni može biti zabranjen ulaz u zemlje članice
Vozaču koji je u novembru prošle godine u LJubljani napravio saobraćajni prekršaj, ovih dana je na kućnu adresu u Beogradu stigla kazna. Zbog prekoračenja brzine od 15 kilometara na čas trebalo bi da plati 250 evra. Kako je navedeno u obaveštenju, u roku od osam dana može da izmiri polovinu ovog iznosa ili da se žali i svoje pravo zatraži na slovenačkom sudu. Problem je što je, uz obaveštenje, kao dokaz priložen i snimak radara, zbog čega su šanse da dobije spor gotovo nikakve.
Ova priča je posebno zanimljiva jer počinje sezona odmora i veliki broj naših građana putuje u inostranstvo automobilima, ali mnogi ne znaju da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.
Kako „Politika” saznaje, na crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog i kaznu jer čak i najmanja opština u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije. Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom graničnom prelazu u EU saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove nepoželjne liste može, kažu naši sagovornici, potrajati i nekoliko godina.
Pomenutog vozača je zanimalo da li je obavezan da plati ovu kaznu koju je očigledno napravio, vozeći malo brže u LJubljani, i da li ona može da zastari i u kom roku.
Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, kaže za „Politiku” da je u konkretnom slučaju jasno da bi se naš čitalac plaćanjem polovine kazne mogao osloboditi ostatka obaveza propisanih za prekršaj zbog koga je izdat nalog.
– Ako je svestan da je počinio prekršaj, savetujemo da plati polovinu i izbegne dalje moguće neprijatnosti. Međutim, ukoliko ne prihvata da je počinio prekršaj, preostaje mu da inicira sudski postupak u kome bi on bio u svojstvu okrivljenog – objašnjava Marinović i dodaje da, ukoliko to ne učini, smatraće se da je prihvatio odgovornost za prekršaj i biće sproveden postupak izvršenja i naplate celokupnog iznosa kazne.
Prema rečima našeg sagovornika, za svaku prekršajnu kaznu propisan je i rok zastarelosti izvršenja, ali se on razlikuje od zemlje do zemlje. U Srbiji je ovaj rok najkraći i iznosi dve godine, a u Hrvatskoj ili, na primer, Crnoj Gori tri, odnosno četiri godine, računajući od dana pravosnažnosti sudske odluke.
– Koliko mi je poznato iz prakse, do sada nije zabeleženo da je neko lice koje nije platilo kaznu izrečenu u jednoj državi članici EU trpelo posledice u drugoj državi članici. Zato pretpostavljam da ni ovaj građanin koji je načinio saobraćajni prekršaj u Sloveniji, ne bi trebalo da ima problema, ukoliko letuje u Grčkoj ili Italiji, a posebno ne ako planira putovanje u zemlju koja nije članica EU – objašnjava predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Na pitanje na koji način nadležne institucije iz zemalja EU dolaze do podataka o počiniocima prekršaja u Srbiji, on kaže da postoji uspostavljena saradnja i da se ovi podaci razmenjuju između nadležnih institucija, bez obzira što nismo u EU.
– Ovaj nalog sa kaznom je uručen posredstvom takozvanog instituta međunarodne pravne pomoći koji se koristi uz prethodno postojanje ugovora o bilateralnoj ili multilateralnoj saradnji između Srbije i u ovom slučaju Slovenije. Ugovori se odnose na pružanje pravne pomoći (najčešće u građanskim i krivičnim, ali i prekršajnim stvarima), pa se komunikacija nadležnih organa (sudova) obavlja preko ministarstava pravde država potpisnica ugovora. Preko njih se šalju zamolnice za pružanje pravne pomoći – ističe Marinović. On dodaje da se na ovaj način ne uručuju samo odluke o kažnjavanju, nego i pozivi za suđenja u zemlji u kojoj je neki prekršaj počinjen.
– Nedavno smo imali u Beogradu uručenje poziva za saslušanje jednom našem sugrađaninu koga je Prekršajni sud u Solunu pozvao kao okrivljenog na suđenje u vezi sa saobraćajnom nezgodom u kojoj je učestvovao prošlog leta – zaključuje Milan Marinović.
Isti nalog – drugačija primena
Prekršajni nalog postoji u mnogim pravnim sistemima kao i kod nas, ali nije jednako regulisan u svim državama i njegova primena nije na isti način široko propisana. Tako, na primer u Hrvatskoj i Crnog Gori (a pretpostavljam i u Sloveniji), prekršajni nalog može biti izdat i počiniocu prekršaja za koji je propisana novčana kazna u rasponu između minimalne i maksimalne kazne. U Hrvatskoj je to, na primer, između 300 i 500 kuna, a u Crnoj Gori od 200 do 400 evra. U Srbiji je primena prekršajnog naloga mnogo uža i izdaje se samo za one prekršaje za koje je propisana isključivo novčana kazna u fiksnom iznosu – pet ili deset hiljada dinara.
Brže kroz tunel u EU košta i do 450 evra
Saobraćajni prekršaji u EU se najčešće evidentiraju preko video-nadzora kojim je pokriveno mnogo više tačaka nego recimo u Srbiji. Najčešća su prekoračenja brzine u tunelima i na auto-putevima, za šta je zaprećena kazna od 150 do 450 evra, prolazak kroz crveno do 350 evra, a nepropisno skretanje 150 evra. Nisu blage ni kazne za nepropisno parkiranje koje mogu neoprezne vozače da koštaju i do 150 evra u zavisnosti od grada i države u kojoj su se nepropisno parkirali.
Izvor: Politika