Zahtevamo hitnu promenu aneksa evropske direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi kako bi se različit kvalitet proizvoda uključio na takozvanu crnu listu, saopštili iz Odbora za okolinu, javno zdravlje i bezbednost hrane EU
Odbor za okolinu, javno zdravlje i bezbednost hrane Evropskog parlamenta izglasao je prošle nedelje velikom većinom izveštaj o različitom kvalitetu proizvoda na tržištu Evropske unije. Zemlje jugoistočne Evrope, na čijim tržištima se prodaju proizvodi lošijeg kvaliteta, već dugo su lobirale za rešenje ovog problema, ali nije bilo pomaka. U Hrvatskoj je sprovedeno veliko istraživanje koje je pokazalo da se na ovom tržištu prodaje roba lošijeg kvaliteta koja je pritom još i skuplja nego u ostatku Evrope. Posle objavljivanja ovih podataka, ali i sličnih aktivnosti u drugim zemljama, EU je izdvojila sredstva iz budžeta i opredelila ih za veliko evropsko istraživanje na ovu temu, koje bi trebalo da bude gotovo krajem ove godine.
– Ovo je veliki uspeh, jako daleko smo dogurali od početnih uveravanja Evropske komisije da dok nas ne truju, problema nema. Izveštaj su podržale sve političke opcije, a izglasani tekst je vrlo ambiciozan i šalje jasnu poruku da se ovaj problem neće tolerisati. Zahtevamo hitnu promenu aneksa evropske direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi kako bi se različit kvalitet proizvoda uključio na takozvanu crnu listu – izjavila je hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.
Ona je, kako se navodi u saopštenju, uspela da „progura” i zahtev sa novim pravilima pri označavanju proizvoda, kao i inicijativu za uspostavljanje evropskog javnog registra ili „liste srama” svih proizvođača za koje je utvrđeno da plasiraju proizvode različitog kvaliteta na tržište.
– Nadležna EU agencija treba da obezbedi da registar bude javan i lako dostupan svim građanima na tržištu EU. Tražili smo i pravo odštete za građane kojima se plasiraju takvi proizvodi. Inače su kazne za proizvođače i do četiri odsto njihovog godišnjeg prometa ili čak više u pojedinim zemljama koje su tako regulisale propise – objasnila je Borzan i dodala da je izveštaj usvojen sa 51 glas za, devet protiv i samo tri uzdržana.
Još u martu ove godine EU je izdvojila 800.000 evra za finansiranje projekta kontrole hrane i neprehrambenih proizvoda, a krajem prošle godine se obavezala da će raditi na razvoju metodologije za istraživanje kvaliteta . Države članice su uporedo radile svoja nezavisna istraživanja, pa je u Hrvatskoj, recimo, više od 80 odsto ispitanika izjavilo da ih multinacionalne korporacije tretiraju kao građane drugog reda. Žalili su se najviše na hranu, ali i na kvalitet automobila, tehnike pa čak i na poljoprivredne preparate. Ovo istraživanje je, inače, bilo prvo u EU koje je obuhvatilo i neprehrambene proizvode. Najveće razlike pronađene su kod deterdženta „arijel” koji, kako se ispostavilo, ima znatno slabiji kvalitet na hrvatskom tržištu. Prvo istraživanje o kvalitetu hrane objavila je Slovačka, još 2011, ali Češka je najviše zaslužna, jer njihova vlada najviše gura ovo pitanje na veću, kao i Mađarska, koja je uradila istraživanje kvaliteta namirnica na njihovom tržištu.
Vesti iz Evropskog parlamenta o kvalitete robe vrlo su zanimljive i za potrošače u Srbiji u kojoj se o ovoj temi govori godinama. Međutim, da bismo se našli u istoj ravni sa potrošačima u EU i dobili kvalitet kakav se nudi kupcima na zapadu, bilo bi neophodno da se uradi slično istraživanje i utvrde činjenice na terenu. Poznato je da se na našem tržištu prodaju proizvodi slabijeg kvaliteta, pa čak i kada je reč o onim koje proizvode velike multinacionalne kompanije. Za istraživanje, međutim, nema novca, a ni potrošačke organizacije nemaju toliku snagu da ga obezbede, pa čak i uz pomoć države.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je poznato da u Srbiju stiže roba lošijeg kvaliteta uglavnom iz Rumunije, Bugarske, Mađarske i Poljske, gde velike svetske kompanije imaju razvijenu proizvodnju namenjenu za stanovništvo ovog dela Evrope. On podseća da je NOPS još 2011. godine uradio uporednu analizu proizvoda, ali na malom uzroku jer je reč o veoma skupoj analizi s obzirom na to da ispitivanje samo jedog hemijskog proizvoda košta i do 2.000 evra. Rezultati su pokazali da su kreme za lice na našem tržištu lošije, da čokolade imaju manje kakaoa, a začini više soli nego povrća.
– Tražimo pomoć od države da se i Srbija uključi u ova istraživanja, a probaćemo i da kroz evropske fondove dođemo do sredstava – kaže Papović, dodajući da se potrošači u Srbiji često obraćaju ovoj organizaciji zahtevajući da kontrolišu kvalitet proizvoda i objave rezultate.
Izvor: Politika