NOPS je ohrabren jasnim zaključkom Ministarstva pravde o neophodnosti vraćanja kolektivne zaštite potrošača u sudski sistem.
Nakon što je Ustavni sud Republike Srbije 2013. godine proglasio neustavnim odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu oblast kolektivne zaštite, zato što navedeni zakon nije eksplicitno definisao koncept kolektivnog obeštećenja, kolektivna zaštita potrošača poverena je Ministarstvu trgovine. Prema postojećem zakonskom rešenju nadležni organ uprave je ovlašćen da pokrene upravni postupak, čime je pokretanje ograničeno samo na jedan entitet, koji pokreće proceduru ili po službenoj dužnosti ili na zahtev ovlašćenih tela i procenjuje da li je bilo povrede kolektivnog interesa. U praksi to znači da kolektivna zaštita potrošača zavisi od diskrecionih odluka zvaničnika nadležnog ministarstva.
Šta je kolektivna zaštita
To je povreda zakonskih prava više potrošača koji su ugroženi na isti način i od strane Istog trgovca. Poznata i kao grupna ili kolektivna tužba koja omogućava organizacijama potrošača da zastupaju interese oštećenih potrošača pred nadležnim sudom.
Zašto nam je potrebna kolektivna zaštita
Pristup pravdi čak i u slučaju povrede prava potrošača i pretrpljene štete, velika većina potrošača ne bi tražila pravdu pojedinačno, prvenstveno zbog trajanja i troškova sudskog postupka. Ovakva situacija nije nepravedna samo prema potrošačima ili svim korektnim trgovcima, već i posredno ohrabruje nepoštenu poslovnu praksu.
Oblast primene
Kolektivna zaštita efikasno je primenjiva u brojnim situacijama poput neispravnih proizvoda, nepravičnih ugovornih odredbi ili zaštite privatnosti podataka.
Potreba
Prema relevantnim pokazateljima većina potrošača odmah bi se priključila svim drugima koji su oštećeni na isti način i/ili pretrpeli istu štetu.
Primeri uspešne kolektivne zaštite
Tokom 2010. godine, organizacija potrošača iz Španije (OCU) pokrenula je kolektivnu zaštitu potrošača protiv FECSA-Endesa zbog ozbiljnih propusta u isporuci električne energije koje je dovelo do potpunog prekida u isporuci usluge za više od 300.000 potrošača. Naknada je uključila popust od 10% svakom korisniku uz dodatnu značajnu finansijsku naknadu od 122 do 300 evra u zavisnosti od dužine nestanka el. energije.
Poslednji u nizu uspešnih primera kolektivne zaštite potrošača odnosi se na dobro poznatu aferu u vezi lažiranja emisije štetnih gasova, tzv. dieselgate. Članice BEUC - a iz Belgije, Italije, Portugala i Španije pokrenule su kolektivnu zaštitu potrošača u svojim zemljama u ime vlasnika VW automobila.