„
Samsung” i „Epl” kažnjeni u Italiji sa deset miliona evra jer su usporavali rad mobilnih telefona kako bi potrošači kupovali nove i skuplje.
Sud u Italiji nedavno je kaznio „Samsung” i „Epl” sa po pet miliona evra jer su planirano usporavali uređaje da bi korisnici kupovali nove modele.
Povodom najnovije presude u Italiji, kojom su kažnjene kompanije praktično navodile potrošače da kupe novije modele, juče su se oglasili i zaštitnici potrošača na nivou EU. Hrvatska zastupnica u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Biljana Borzan poslala je juče apel Evropskoj komisiji da se hitno zabrani „programirano” kvarenje uređaja u Evropskoj uniji.
– Mnogi od nas su doživeli da nam se uređaj pokvari odmah po isteku garancije, dok modeli naših roditelja još rade – rekla je Borzanova, a prenose hrvatski mediji.
Italija je inače ova dva proizvođača prošle nedelje kaznila s deset odnosno pet miliona evra jer su, kako je utvrđeno, namerno usporavali svoje uređaje, i to u trenutku kada su korisnici preuzimali novi operativni sistem. Prema pisanju „Gardijana”, predstavnik za medije „Samsunga” izjavio je da je ta kompanija nezadovoljna ovom odlukom i da će uložiti žalbu.
Slična praksa, ali za drugu vrstu tehničkih uređaja, nije nepoznata u EU, tako je u Francuskoj, na primer, zakonom zabranjeno „programirano” kvarenje uređaja. U Austriji postoji oznaka koja se dodeljuje uređajima koji duže traju i lakše se popravljaju, a u Švedskoj se potrošačima koji nose uređaje na popravku dodeljuje čak i mogućnost poreskih olakšica.
– Čak 92 odsto građana Francuske smatra da su proizvodi koje kupuju programirani da kraće traju, odnosno da se pokvare odmah posle isteka garancije – kaže Borzanova. Studije su pokazale, dodaje, da su mašine za veš programirane na određeni broj obrtaja, televizori na nekoliko hiljada radnih sati, a štampači na određeni broj kopija. Posle toga se obavezno pokvare, a pošto rezervnih delova nema, primorani smo da kupujemo novi model, objasnila je Borzanova. Statistika pokazuje da čak 77 odsto građana EU više voli da popravi uređaj koji se pokvario, nego da kupuje novi model. Šteta od stalnog gomilanja otpada je ogromna i za životnu sredinu.
Evropski parlament je prošle godine usvojio izveštaj o produžavanju roka trajanja uređaja. Kako je objasnila, usvojeni su i njihovi predlozi o zabrani programiranog kvarenja i većoj dostupnosti rezervnih delova na tržištu i uvođenjem oznake o minimalnom roku trajanja uređaja. Komisija, nažalost, nije mnogo toga učinila do sada i države članice i dalje moraju samostalno da se bore s ovim problemom.
– To nije dovoljno jer je ovo praksa, kako vidimo, zaživela na čitavom tržištu EU – istakla je hrvatska evroparlamentarka.
„Evropski potrošački centar” pre nekoliko godina je objavio da se proizvodi bele tehnike ili elektronski uređaji namerno prave s kraćim rokom trajanja.
U izveštaju „Programirana dotrajalost, produkt potrošačkog društva” navode se mnogobrojni primeri kako potrošači dobijaju krajnji proizvod kome se već unapred zna kada će mu doći kraj. Kako se navodi, jedan od slučajeva su nove mašine za veš koje su programirane tako da izdrže od 2.000 do 2.500 pranja. Slično je i s pojedinim novijim generacijama televizora koji su podešeni da rade do 20.000 sati.
– Bubanj se sve više pravi od plastike, a ne od inoksa, što automatski znači da će ceo mehanizam kraće trajati – navodi se u ovom istraživanju i ističe da je dotrajalost proizvoda u Evropi namerno planirana kako bi se potrošači primorali da češće odlaze u kupovinu. Najčešće se radi o „funkcionalnoj grešci” nekog proizvoda. Kada samo jedan deo otkaže, prestaje da radi ceo uređaj. To se odnosi i na gotovo sve električne ili elektroničke proizvode – televizore, mobilne telefone, kompjutere...
Takozvana stručno uprogramirana greška postoji već godinama. Svaki proizvod se testira na izdržljivost, ako su u pitanju mehanički proizvodi na tačno određen broj radnih sati i koji mora da odgovara garantnom roku. Isto je i kod elektronike, gde se često softverski ubacuje greška kako bi sve bilo u najboljem redu tačno koliko proizvođač odgovara za njegovu popravku.
Prema pisanju stranih medija, posebna priča su mobilni telefoni koji, takođe, često pate od „funkcionalne greške”. Dodatnu opremu je nakon nekog vremena gotovo nemoguće nabaviti jer se više i ne proizvodi, a za najnovije aplikacije vam treba i najnoviji model pametnog telefona.
Zbog toga i serviseri u Srbiji kažu da se korisnici ređe odlučuju na popravku po isteku garantnog roka nego ranije. U svemu tome značajnu ulogu ima i veoma brz napredak tehnologije. Aparat koji je star svega dve godine, praktično je već tehnički zastareo.
Izvor: Politika