U EU na listi rashoda hrana je tek na trećem mestu, veći deo novca odlazi na komunalije i prevoz, pokazuje izveštaj Evrostata.
Za hranu i bezalkoholna pića građani Evropske unije prosečno troše tek 12,2 odsto mesečnog budžeta, objavio je juče Evrostat analizu zasnovanu ona podacima iz 2017. godine.
Prema ovom istraživanju, troškovi za hranu su na trećem mestu rashoda domaćinstava. Evropljane najviše koštaju mesečne komunalije ( 24,2 odsto) i prevoz za koji izdvajaju više novca nego na punjenje frižidera (13 odsto).
Iako desetak država unije, poput Nemačke, Austrije, Finske, Holandije… za hranu izdvajaju manje od ovog proseka, postoje i države u kojima se na osnovne životne namirnice troši gotovo trećina ukupne zarade. Poslednja analiza pokazuje da je apsolutni rekorder Rumunija u kojoj se izdvaja 27,8 odsto. To je ujedno i jedina država EU u kojoj se za hranu daje više novca nego u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, učešće hrane i bezalkoholnih pića u odnosu na ukupnu finalnu potrošnju domaćinstava u Srbiji u 2017. godini iznosilo je 24,88 odsto.
Inače, Evropska statistika je u poslednjih mesec dana objavila još nekoliko izveštaja koji bi trebalo da osvetle problem siromaštva i daju sliku realnog standarda njenih građana. Među najinteresantijim je onaj koji pokazuje koliko njih nema mogućnost da sebi priušti automobil. U 2017. sedam odsto stanovnika EU nije sebi moglo da priušti taj „luksuz”, što je za nijansu bolje nego godinu dana ranije kada je iznosio 7,7 odsto.
I u ovom slučaju prednjači Rumunija sa 29,8 odsto stanovnika koji nemaju automobil, Bugarska ( 20,6) i Mađarska 20,1 procenat. Zato su Kipar i Malta rekorderi u pozitivnom smislu gde samo 1,7 odsto ukupne populacije nema novca za kupovinu četvorotočkaša.
Upoređujući ove podatke sa stanjem u Srbiji domaći sajt „Makroekonomija” objavio je da nas nema u najnovijoj analizi Eurostata, ali da postoje podaci iz 2013. i 2016. godine.
– Šteta je što se iz ovog podatka ne mogu izvući čvrsti zaključci. Broj građana koji ne mogu da kupe auto smanjen je sa 25 odsto u 2013. na 19,7 u 2016. Ovo navodi da je bilo rasta standardna stanovništva. Međutim, tu su mogli da deluju i drugi faktori, poput bescarinskog uvoza automobila iz EU i nižih cena vozila – navodi „Makroekonomija” i ističe da su po ovom kriterijumu „siromašniji” od građana Srbije bili stanovnici Mađarske, Bugarske, Rumunije i Turske. Podsećaju da je u Mađarskoj udeo onih koji ne mogu da priušte automobil konstantan, dok je u Rumuniji sa 48 odsto 2008. godine pao na manje od 30 odsto u prošloj godini.
Izvor: Politika