Nema indicija da je na pijaci lošija situacija nego u tržnim centrima, kažu u Ministarstvu trgovine. – Ni roba uglednih brendova više ne podrazumeva kvalitet.
Konačno su i zvanično potvrđene sumnje kupaca da se na tržištu Srbije prodaje garderoba čiji sastav ne odgovara onome što je napisano na deklaraciji.
Više od trećine garderobe koju je ove godine kontrolisala tržišna inspekcija nije bilo odgovarajuće obeleženo.
U redovnoj ovogodišnjoj akciji, inspekcija je uradila 535 kontrola. Proveravani su podaci istaknuti na ušivnoj etiketi koji se odnose na podatke o zemlji porekla, proizvođaču i postupku održavanja i čišćenja. Potom su neki od uzoraka poslati na laboratorijsko ispitivanje sirovinskog sastava.
– Pregledali smo mnogo više proizvoda, ali smo izdvojili one za koje smo sumnjali da postoji problem u deklarisanju. Laboratorijska kontrola je pokazala da je kod trećine, od 264 proizvoda, sirovinski sastav odstupao od deklarisanog, odnosno navedenog na etiketi – rekao je za „Politiku” Slaviša Petković iz Odeljenja za usaglašenost i bezbednost proizvoda Ministarstva trgovine.
– Želimo da i u ovom segmentu zavedemo red na tržištu. Sva odgovornost je na proizvođaču i uvozniku i oni moraju da garantuju kupcu da je sirovinski sastav na proizvodu tačan – izjavio je Petković. On je takođe rekao da tokom analiza garderobe nisu pronađene agresivne komponente koje bi izazivale alergijske reakcije kod ljudi. Nepravilnosti koje su utvrđene uglavnom su se odnosile na netačno navođenje sadržaja vune ili sintetičkih materijala, što je, kako kaže Petković, „manji prekršaj, ali ipak prekršaj” za koji je zaprećena kazna do milion dinara. Na naše pitanje, da li je kontrolisana roba i u velikim tržnim centrima, on je rekao da su uzorci uzimani s različitih mesta na tržištu i da je pokrivena većina maloprodaje.
– Nema indicija da je, recimo, na pijaci lošija situacija nego u tržnim centrima – odgovorio je on. Posle ove opsežne redovne godišnje kontrole, tržišna inspekcija podnela je 104 rešenja o zabrani isporuke tekstilnih proizvoda u vrednosti od oko 7.000.000 dinara. Takođe, tržišni inspektori su podneli 71 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Petković ističe da ukoliko je potrošač na osnovu podataka koje je dobio od trgovca kupio robu, za koju se tokom korišćenja ustanovi da ne poseduje ta svojstva, on ima pravo da se sa reklamacijom obrati prodavcu. Trgovac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana po prijemu reklamacije obavesti potrošača o odluci, bila ona popravka, zamena, povraćaj novca.
Iako su ranije iskusniji kupci mogli lakše da razlikuju pamuk od sintetike, više nije tako. Poliester je inače potpuno zamenio pamuk pa kupac više nema nikakvu šansu da prepozna sirovinski sastav robe. Ali to nije jedini problem u današnjoj masovnoj proizvodnji. Kako je „Politika” ranije istraživala, tekstilna roba je sve nekvalitetnija jer proizvođači preskaču nekoliko važnih tehnoloških procesa obrade materijala – što proizvodnju pojeftinjuje i do 30 odsto. Rezultat toga je masovna pojava da se garderoba, posle samo nekoliko pranja previše „skuplja” (za čitav broj) kao i da boja brzo bledi. Ako, pre proizvodnje, proizvođač tkaninu mašinski ne doradi na takozvano skupljanje, imaće 15 odsto više materijala. Ali, tada će se garderoba od pamuka skupiti mnogo više od dva do četiri odsto koliko je predviđeno.
Oko 90 odsto materijala i garderobe danas se proizvodi u Kini ili na Bliskom istoku. Ali ni roba većine uglednih brendova više ne podrazumeva kvalitet. Prirodne tkanine se postupkom takozvanog bombardovanja prediva zamenjuju sintetičkim pa čak i poznavaoci materijala ne mogu da procene da li je reč o pamuku ili poliesteru. Stručnjaci su za naš list objasnili da se ovo ne radi isključivo zbog cene. Pamuk, kažu, nije drastično skuplji od ovog veštačkog materijala ali je poliester dugotrajniji, pogodniji za obradu, printove, šivenje.
Izvor: Politika