Za pokriće prosečne potrošačke korpe, koja je u novembru prošle godine u proseku iznosila 39.454 dinara, bilo je potrebno 1,15 prosečnih zarada.
Zbog porasta cena većine osnovnih namirnica, građani su primorani da svoje potrebe svedu na minimum. Za potrošačku korpu koja obuhvata 12 namirnica, potrebno je izdvojiti od 1.784 do 2.176 dinara.
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata u Srbiji u decembru prošle godine iznosila je nešto više od 39.500 dinara, odnosno oko 375 evra. Većini to nije dovoljno da pokrije prosečnu potrošačku korpu, jer je Nova 2011. sa sobom donela poskupljenje velikog broja namirnica.
Zvaničnici Vlade priznaju da će ova godina biti teška, dok građanima to priznanje i nije potrebno, jer sve im je jasno čim krenu u kupovinu. Kako mnogi kažu, ono što zarade daju za hranu, pored čega najčešće moraju i da se zadužuju.
"Stvarno čovek mora da ima skromne zahteve, kako bi sebi omogućio ono najosnovnije. Uvek neko u porodici mora da se odrekne nečega, da bi ostali u porodici imali. A potrošačku korpu planiramo tako što odbacujemo ono bez čega možemo, a zna se šta je najpotrebnije, to je hrana. Na to i najviše trošimo“, kaže jedna 40-godišnja pravnica iz Beograda.
Za nezaposlene građane u Srbiji potrošačka korpa gotovo i da ne postoji. „Teško da mogu da obezbedim sve namirnice, zavisim od majčine penzije, pošto sam nezaposlen. Da nam dodatno moja mlađa sestra ne pomaže, gladovali bismo. Dok pokrijemo sve račune, jedva ostane za hleb i mleko“, kaže 35-godišnji Beograđanin.
Pored hrane, veliki izdatak je i kućna hemija, koju poskupljenje takođe nije zaobišlo. Pa tako, recimo, za 6 kg praška za veš treba izdvojiti 810 dinara, ili čak za 3 kg istog 649 dinara.
Poskupelo i u Nemačkoj, ali jedva
Talas poskupljenja životnih namirnica nije zaobišao Nemačku, koja ipak ostaje među najjeftinijim zemljama u Zapadnoj Evropi. U Nemačkoj se inače troši samo oko devet odsto zarade na hranu.
Kilogram jabuka ne može da se nađe ispod jednog evra. Pomorandže su malo skuplje. Kilogram krompira se kreće od pola do jednog evra. Među skupljim artiklima je hleb koji u pekarama košta više od evro i po za veknu. Suncokretovo ulje može da se nađe za oko 1,3 evra, a pakovanje od 10 jaja za 1,4 evra. Od sredstava za higijenu, sapun je dostupan već za 30 centi, a pet kilograma praška za veš košta od 6 do 10 evra.
Na kraju 2010. godine građani u proseku 1,6 odsto skuplje plaćaju osnovne životne namirnice. U takozvanoj “potrošačkoj korpi“ samo u decembru za hranu je trebalo da se izdvoji 3,6 procenata više nego na kraju 2009. To je najveći porast cena hrane u poslednje dve godine u Nemačkoj.
Međutim, ova zemlja za potrošače i dalje predstavlja „Meku za prehranjivanje“. Cene velikog broja artikala u maloprodaji su najniže u zapadnoj Evropi. Nemačka je već dugo pri dnu liste zemalja članica Evropske unije prema porastu cena životnih namirnica. Takođe, iako su cene hrane porasle 1,6 odsto za godinu dana, i prosečna zarada je, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, skočila za 1,3 odsto.
Tim Berman iz Saveznog zavoda za statistiku za Dojče vele naglašava da postoje znatne razlike među namirnicama. „Ako se pogleda 2010. godina, upada u oči poskupljenje ulja, voća i povrća. Voće je poskupelo za pet odsto, povrće šest odsto, a ulje je čak devet procenata skuplje. S druge strane, na primer, cene hleba, mesa i mlečnih proizvoda su maltene stabilne. Tako imamo velike razlike u promeni cena kod različitih proizvoda“, kaže Berman.
Berman naglašava da je Nemačka značajno napredovala u povećanju standarda građana i da ima snage da ga zadrži na visokom nivou.
Među najjeftinijim namirnicama je svakako mleko. Za litar dugotrajnog mleka sa tri odsto masti treba da se izdvoji oko 60 centi. I piletina je povoljna. I u najskupljoj prodavnici sa robom odličnog kvaliteta kilogram pilećeg mesa ne prelazi 2,5 evra. Za sladokusce je raj. „Milka“ od 100 grama košta 80 centi i ona je među najskupljim čokoladama.
“U poređenju sa drugim zemljama u svetu, u Nemačkoj se ne troši mnogo na hranu - samo devet odsto. Ta potrošnja je i dalje na rekordno niskom nivou. Na primer, pre 30 godina trošilo se oko 19 odsto prihoda na hranu, a 1950. čak 46 odsto", objašnjava on.
I u „potrošačkoj korpi“ u Nemačkoj hrana ne zauzima najveću stavku.
„Pored hrane postoji mnogo proizvoda koji se uključuju u potrošačku korpu. Tu je čak 700 proizvoda i usluga, među njima i odeća, cipele, knjige, gorivo itd… Najskuplje u potrošačkoj korpi je održavanje kuće koje čini oko 30 odsto. Pored hrane tu su još transport, rekreacija, kultura i druge stvari od kojih svaka čini više od 10 odsto u potrošačkoj korpi. Poredeći cene u poslednjih pet godina, moglo bi se reći da je vrednost potrošačke korpe konstantna“, rekao je Tim Berman.
Potrošačima u Nemačkoj je u polovini slučaja najbitnija cena hrane pa tek onda kvalitet. Oni važe za vešte i uporne lovce na jeftine proizvode. Takođe su među najvećim optimistima u Evropi, prema brojnim istraživanjima. Izgleda da stvarno nemaju razloga za brigu ni u skorijoj budućnosti.
Izvor: DW (Deutsche Welle), 30.01.2011.