Deset najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji pokriva tek nešto više od polovine tržišta, pri čemu je njihova koncentracija najveća u velikim gradovima, dok u manjim mestima preovlađuju lokalne trgovine. Stoga se svi slažu da ima mesta za nove igrače, ali ne i oko toga da li će povećana konkurencija doneti koristi ovdašnjim potrošačima i proizvođačima: dok jedni smatraju da je za malo učešće domaćih proizvoda u velikim trgovinskim lancima i za visoke cene krivo kartelsko ponašanje, drugi tvrde da je to posledica nemoći domaćih proizvođača da ponude dovoljne količine kvalitetnih proizvoda.
Tržište maloprodaje u Srbiji nije zasićeno i postoji još prostora za nove investicije i otvaranje radnih mesta, zaključuje se u prošlogodišnjem izveštaju o situaciji u maloprodajnom sektoru hrane, pića i duvana, koje je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Rezultati su dobijeni na osnovu ankete među više od 500 učesnika na tržištu koji zajedno imaju preko 5.500 objekata i na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR), koji obuhvataju više od 1.000 maloprodavaca.
Prema objavljenim rezultatima, neposredno pre dolaska nemačkog Lidla, 10 najvećih maloprodajnih lanaca pokrivalo je 55% domaćeg tržišta, dok su svi ostali pojedinačno imali manje od po 1% tržišnog učešća. Prema ostvarenim prihodima, najveći udeo imaju Delhaize sa 21%, zatim Merkator/IDEA, Merkator S i Roda sa 16%, a preostalih osam velkih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5%.
Analiza pokazuje da više od 80% ukupnog broja objekata čine manje samouslužne radnje i prodavnice klasičnog tipa gde prodavac uslužuje kupce, sa prodajnim prostorom koji zauzima manje od 200 kvadratnih metara. Objekti veći od 2.000 kvadratnih metara, odnosno hipermarketi (Tempo Delhaize, Mercator hipermarket, Idea Novi Beograd, Dis Zemun) čine tek 1% ukupnog broja maloprodajnih objekata, dok preostalih 19% čine samouslužne prodavnice između 200 i 2.000 kvadratnih metara.
Prema prodajnoj površini maloprodajne mreže izdvajaju se Mercator (21%) i Delhaize (17%), a slede Aman sa 7% i Univerexport i Metro sa po 4% do 5%. Najvećih 10 maloprodajnih lanaca poseduje 65% ukupne prodajne površine, dok svi ostali trgovci pojedinačno imaju manje od 1,4%.
Lokalni lanci dominiraju u lokalu
Pregled po regionima, međutim, ukazuje na velike razlike u udelu pojedinih maloprodajnih lanaca. Tako u beogradskom regionu, prema prihodima ostvarenim u maloprodaji, najveće učešće ima Delhaize (40%), zatim Mercator (16%), Aman (8%) i DIS (3,2%). Od najvećih učesnika, udeo raste Amanu, Quattro diskontu, Soulfood-u, Univerexportu i Domaćoj trgovini (Aroma marketi). Prema prodajnoj površini najveći su Delhaize (31%) i Mercator (20%).
Kada je reč o Vojvodini, mereno prihodima ostvarenim u maloprodaji, najveći udeo beleži Mercator sa 22%, zatim Univerxport sa 11%, Delhaize 9%, Gomex 8%, a ostali manje od 4%.
Prema regionalnoj koncentrisanosti maloprodajnih objekata, 10 najvećih maloprodajnih lanaca u Beogradu čine 83%, u Vojvodini 68%, u južnoj i istočnoj Srbiji 49%, a u zapadnoj Srbiji svega 41% tržišta. Autori istraživanja napominju da su u manjim gradovima izuzetno značajni učesnici na tržištu lokalni maloprodajni lanci, u kojima preovlađuju klasične prodavnice ili manje samouslužne prodavnice. Tako u regionu južne i istočne Srbije u top deset ulaze Primanova Leskovac, Leon Vranje, Tekijanka Kladovo, Čutura Prokuplje, Orion Leskovac, Rič Prokuplje, a u regionu Vojvodine to su Gomex Zrenjanin, BB trade Žitište, Podunavlje Bačka Palanka, Luki Pećinci, Sentapromet Senta, Medius Stara Pazova. U regionu zapadne Srbije i Šumadije dominanti su Europrom Valjevo, Fortuna market Aranđelovac, Transcom 94 Šabac, ES komerc Prijepolje, Alfa Jagodina, KTK marketi Kruševac.
Analiza je pokazala i da nakon popularnosti hipermarketa, u vreme kada su veliki igrači tek dolazili na ovdašnje tržište, poslednjih godina se trend promenio u korist malih prodavnica, u koji potrošači rađe odlaze jer su im u neposrednoj blizini i gde, kako se navodi, imaju prisniji odnos sa prodavcima. Kupci godišnje u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara, a prosečna kupovina u Srbiji iznosi 450 dinara, dok je prosečna vrednost fiskalnog računa u Beogradu 600 dinara. Niska kupovna moć stanovništva je, prema mišljenju anketiranih predstavnika trgovinskih lanaca, i najveća prepreka za brži rast, uz pravne i administrativne barijere i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata.
S druge strane, u NALED-u ocenjuju da su uočljive manjakvosti u radu inspekcijskih organa nadležnih za kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane, kao i ogromni problemi u poštovanju rokova plaćanja dobavljača, pa je ova analiza tek početak onoga što je potrebno da se uradi. Komisija za zaštitu konkurencije zato najavljuje da će u drugoj fazi istraživanja više pažnje biti posvećeno ugovornim odnosima između proizvođača, dobavljača, veletrgovaca i maloprodajnih lanaca – od toga kako se poštuju rokovi plaćanja, do mogućnosti da domaći proizvođači obezbede stabilnije snabdevanje i ujednačen kvalitet proizvoda.
Ko je odgovoran za visoke maloprodajne cene?
U razmatranju budućih kretanja, autori istraživanja prognoziraju da se može očekivati dolazak novih igrača, kao i da će diskontni lanac Lidl, koji je nedavno otvorio svoje prodavnice u 12 gradova Srbije, imati od 5% do 7% tržišnog učešća. Spekuliše se i o mogućem dolasku Špara, jednog od najvećih trgovinskih lanaca u Evropi, nakon što je Boštjan Brantuša, direktor Špara za proširenje i razvoj, potvrdio ovdašnjim medijima da se razmatraju takvi planovi, ali tek pošto ova kompanija stabilizuje svoje poslovanje u Hrvatskoj.
Brantuša je tom prilikom istakao da će dolazak novih trgovinskih igrača u Srbiju potrošačima sigurno doneti bolje usluge uz niže cene, no takav stav ne dele ovdašnja udruženja potrošača, pa ni pojedini ekonomisti. Tako Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prognozira da će, kada prođe prva euforija oko otvaranja Lidlovih prodavnica, trgovinski lanci voditi kartelsku politiku kao i banke u Srbiji, dok u udruženjima potrošača najviše negoduju što su isti proizvodi u domaćoj maloprodaji dva do tri puta skuplji nego, recimo, u Nemačkoj, navodeći kao glavni uzrok visoke trgovačke marže.
Međutim, u analizi koja poredi marže najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji i okolnim zemljama na osnovu finansijskih izveštaja za 2017. godinu, objavljenoj na portalu retailserbia.com. navodi se da osim Metroa, koji ima drugačiju koncepciju prodaje, svi lanci u Hrvatskoj imaju neuporedivo veće marže od trgovinskih lanaca u Srbiji. U našoj zemlji, ubedljivo najveću maržu (36,04%) ima Delhaize (Maxi). Ali u istraživanju se ističe da to ne znači kako su njihovi proizvodi najskuplji, jer kao velika kompanija imaju mogućnosti da centralizuju snabdevanje i upravljaju kanalima nabavke, te da obezbede veliko učešće sopstvene robne marke „Premia“ u asortimanu, čija je cena značajno niža.
Prema istom izvoru, dolazak novih velikih trgovinskih lanaca u Srbiju će intenzivirati uvoz na račun domaćih ponuđača, ali se „problem cena na domaćem tržištu definitvno ne može pripisati trgovinskim lancima, nego ponuđačima, odnosno nedovoljnoj proizvodnoj snazi i asortimanu domaćih proizvođača, kao i politici snabdevanja“.
Takav stav deli i Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, koji ocenjuje da je domaća ponuda kvalitetne hrane skromna, navodeći kao primer da po jednom hektaru naši proizvodi vrede 1.000 evra, a u Holandiji na istoj površini oni vrede čak 16.000 evra.
Izvor: bif.rs