Evropa rešila da strogim propisima stane na put multinacionalnim kompanijama koje na istočnom tržištu nude škart robu.
Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta usvojio je zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u Evropskoj uniji. Izmenjena je direktiva o nepoštenim poslovnim praksama koja eksplicitno zabranjuje različit kvalitet proizvoda i diskriminaciju potrošača. Oni koji budu kršili propise biće kažnjeni sa četiri odsto godišnjeg prometa.
Paralelno sa zakonodavnim procesom u toku je i veliko evropsko istraživanje kvaliteta proizvoda za koje je obezbeđeno 800.000 evra iz budžeta Evropske unije. Kako je najavljeno , biće ispitano oko 60-70 proizvoda u 19 zemalja EU, a prvi rezultati očekuju se za nekoliko meseci. Objavljivanje rezultata trebalo bi da povuče i prve sankcije za proizvođače koji su imali dvostruke aršine za kupce na istočnom i zapadnom tržištu.
Ovo je svakako zasluga Višegradske grupe čiji su premijeri još krajem 2017. godine sa samita u Bratislavi upozorili proizvođače da ne dele evropske potrošače na one višeg i nižeg reda i da ne prodaju iste proizvode različitog kvaliteta. Slovački premijer Robert Fico tada je rekao da taj problem, i to ne samo kada je reč o namirnicama, nego i drugoj robi široke potrošnje, datira još od devedesetih godina. U međuvremenu je objavljeno više nezavisnih analiza koje potvrđuju da multinacionalne kompanije drastično snižavaju kvalitet svojih proizvoda za istočno i zapadno tržište.
Kako je „Politika” već pisala, osim novca za finansiranje projekta kontrole hrane i neprehrambenih proizvoda, EU se obavezala da će raditi na razvoju metodologije za istraživanje kvaliteta. Države članice su uporedo radile svoja nezavisna istraživanja, pa je u Hrvatskoj, recimo, više od 80 odsto ispitanika izjavilo da ih multinacionalne korporacije tretiraju kao građane drugog reda. Analize su pokazale da se tamo prodavala dečja hrana HIPP lošijeg kvaliteta od one na zapadnom tržištu, posle čega je ovaj poznati proizvođač povukao te proizvode i izjednačio kvalitet dečije hrane. U ovoj susednoj zemlji građani su se najviše žalili na hranu, ali i na kvalitet automobila, tehnike pa čak i na poljoprivredne preparate. Ovo istraživanje je, inače, bilo prvo u EU koje je obuhvatilo i neprehrambene proizvode. Najveće razlike pronađene su kod deterdženta „arijel” koji, kako se ispostavilo, ima znatno slabiji kvalitet na hrvatskom tržištu. Prvo istraživanje o kvalitetu hrane objavila je Slovačka, još 2011, ali Češka je najviše zaslužna, jer njihova vlada najviše gura ovo pitanje na veću, kao i Mađarska, koja je uradila istraživanje kvaliteta namirnica na njihovom tržištu.
Ova tema je svakako zanimljiva i za potrošače u Srbiji, međutim, da bismo se našli u istoj ravni sa potrošačima u EU i dobili kvalitet kakav se nudi kupcima na Zapadu, bilo bi neophodno da se uradi slično istraživanje i utvrde činjenice na terenu. Poznato je da se na našem tržištu prodaju proizvodi slabijeg kvaliteta, pa čak i kada je reč o onim koje proizvode velike multinacionalne kompanije. Za istraživanje, međutim, nema novca, a ni potrošačke organizacije nemaju toliku snagu da ga obezbede, pa čak i uz pomoć države.
Izvor: Politika