Pozitivne kritike (plaćene) stižu sa lažnih naloga i obično sadrže generičke opise poput „stvarno efikasno odrađen posao” ili „vrlo ljubazno, preporučujem firmu”.
Onlajn recenzije objavljene na sajtovima za prodaju proizvoda, zakupa hotela ili smeštaja na moru nisu pouzdan razlog zbog kog bi potrošači trebalo da se odluče za kupovinu. Pa čak i kada su objavljene na proverenim sajtovima poput „Gugla”, „Fejsbuka” ili „Amazona”. Iako se na prvi pogled može učiniti da su kritike navodnih korisnika zasnovane na stvarnom iskustvu, one su vrlo često neistinite i plaćene, zbog čega potrošači mogu biti dovedeni u zabludu.
Svetski mediji sve više pune stupce prevarama na internetu, jer je ovo prostor u kome ima neograničeno mnogo mesta za sve one koji potpuno anonimno mogu da osmisle i uspešno realizuju prevaru. Američka savezna komisija za trgovinu objavila je ovih dana tužbu protiv kompanije koja je plaćala lažne kritike na poznatim sajtovima. Tim povodom istragu je provela i redakcija En-Bi-Si njuza koja je, kako navode, pronašla na hiljade lažnih recenzija ili iskustava sa kompanijama koje nikada nisu ni radile, a imaju mnogo pozitivnih komentara navodnih korisnika.
Oni su na „Fejsbuku” registrovali stranicu posvećenu uređenju bašte i platili 168 dolara raznim sajtovima koji su im obećali da će objaviti pozitivne kritike o njima i na taj način izreklamirati usluge koje nude. U roku od 24 sata lažna stranica En-Bi-Si njuza imala je 999 lajkova i nekoliko dana nakon toga više od 600 recenzija sa pet zvezdica. Pozitivne kritike su, kako navode, očigledno stizale sa lažnih naloga na „Fejsbuku” iz svih delova sveta, a sadržale su uglavnom generičke opise iskustava kao što su „stvarno efikasno urađen posao” ili „vrlo ljubazno, preporučujem firmu”.
Istraga En-Bi-Si njuza nije stala na primeru sa „Fejsbuka”. Oni su razotkrili na hiljade ovakvih lažnih kritika na najposećenijim sajtovima. Pronalazili su ih najčešće tako što se iza fotografija onih koji pišu utiske nalaze poznati glumci i pevači ili su profili otvoreni kao lažni na poznate ličnosti. Vlasnik sajta koji se bavi prevarama na internetu i zastupanjem potrošača koji su prevareni izjavio je za ovu televiziju da je uobičajeno da lažni recezenti slike slavnih koriste slučajno tokom registracije naloga i povezivanja sa pretragom na „Guglu”.
– U kritikama za izvođača radova u Kaliforniji tri korisnika su objavila identične fotografije i opisali da je posao odlično završen. Međutim, ispostavilo se da se te fotografije ne odnose na izvođača radova, nego su kupljene na nekom od servisa za fotografije poput „Šaterstoka” ili „Geti imidžis” – objašnjava ovaj sagovornik američke televizije.
On pominje i primer kako je na sajtu „Amazon” jedan recenzent objavio 676 kritika knjiga u proteklih šest meseci, a svaka od njih imala je četiri ili pet zvezdica od ponuđenih pet. Mnoge kritike su imale isti generički tekst i sličan naslov poput „stvarno mi se dopalo”.
Izvor: Politika