Upotreba pametnih proizvoda umnogome je olakšala život savremenog čoveka. Danas se na tržištu mogu pronaći uređaji sa različitim specifikacijama i funkcijama, koji, osim što ljudima omogućavaju brže i efikasnije izvršavanje poslovnih obaveza, pomažu i u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Kako se Srbija nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, sve više se osećaju tendencije ka modernom načinu života koji uključuje i široku primenu pametnih uređaja, te se redovno izveštava o tehnološkim inovacijama i brojnim istraživanjima vezanim za iste. Međutim, korišćenje pametnih uređaja sa sobom nosi i različite rizike, prvenstveno narušavanje privatnosti potrošača i transparentnost njihovih ličnih podataka. Povodom Svetskog dana prava potrošača Consumers International, međunarodna organizacija potrošača, čija je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) članica, informiše o tome koja sve prava konzumenata ovih uređaja mogu biti narušena i sa kojim se sve opasnostima oni mogu susresti prilikom koriščenja pametnih proizvoda.
Pametni proizvodi nude potrošačima obećanje efikasnosti, udobnosti i personalizovane usluge. Oni mogu da se povežu kako međusobno tako i na internet putem različitih komunikacijskih veza, kao i da prikupljaju i analiziraju različite podatke, te da ih prenose na druge povezane pametne uređaje. Najpopularniji pametni proizvodi koje upotrebljavaju potrošaču su: pametni telefoni i televizori, konzole, povezani automobili, prenosivi zdravstveni merači.
Pametni telefon je svakako najpopularniji i najrasprostranjeniji uređaj, jer pored slanja poruka i upućivanja poziva, može da prati svaki korak korisnika, lokaciju, čak i puls. Takođe, pametni telefoni mogu da funkcionišu i kao centralni čvor koji povezuje korisnika sa drugim pametnim uređajima poput štampača, zvučnika, kućnih sigurnosnih sistema i zdravstvenih merača. Korisnici često koriste mobilne telefone za plaćanje, kao i za slanje i primanje obaveštenja. Da naša zemlja ne kaska za ostatkom sveta, kada se govori o broju mobilnih telefona po glavi stanovnika, svedoči i saopštenje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) objavljeno prethodne 2018. godine. Prema RATEL–ovom izveštaju, u 2017. godini, na 100 stanovnika naše zemlje dolazi 122 korisnika mobilne telefonije.
Pored pametnih telefona, rasprostranjena je upotreba i drugih povezanih uređaja. Pametni sigurnosni sistemi u kućama koji čine bežične kamere, brave i senzori pokreta, prilikom uočavanja neuobičajene aktivnosti šalju upozorenja domaćinu na njegov pametni telefon.
Takođe, pametni uređaji su se pokazali veoma korisnim za osobe sa invaliditetom. Tako, na primer, pametni satovi namenjeni osobama sa oštećenim vidom šalju signale vibracijom, ukoliko korisnik primi elektronsku poštu, i istu prevode na Brajevu azbuku. Osobe sa oštećenim čulom sluha, putem pametnih sijalica povezanih sa mobilnim telefonom ili zvonom, dobijaju upozorenje kada je neko na vratima ili ih poziva na telefon.
Širok spektar usluga koje pametni uređaji nude, doveo je do sve većeg broja njihovih korisnika. Istraživanja pokazuju da trenutno u upotrebi ima 23,1 milijarde pametnih uređaja na svetu, a očekuje se da će taj broj biti utrostručen do 2025. godine. Takođe, predviđa se da će do iste godine 72 odsto internet korisnika pristupati internetu isključivo putem mobilnog telefona.
Ipak, bez sveobuhvatnog razumevanja mogućnosti i rizika koji sa sobom nosi primena pametnih proizvoda, potrošači širom sveta mogu biti izloženi različitim zloupotrebama. Sve veća upotreba ovih uređaja u ljudskim životima zahteva i razumevanje pitanja vezanih za privatnost i sigurnost i traži razvijanje novih okvira za zaštitu potrošača, čiji je osnovni cilj promocija poverenja i zaštita korisničkih podataka.
Problemi i opasnosti sa kojima se korisnici pametnih proizvoda najčešće susreću su: dostupnost pametnih uređaja, sigurnost, privatnost i zaštita podataka, kao i transparetnost podataka.
Problem dostupnosti podrazumeva visoku cenu troškova podataka. Iako je nekoliko vlada uvelo mere, poput ukidanja carine na uvoz, kako bi pametni telefoni i ostali uređaji bili jeftiniji za potrošače, troškovi podataka i dalje predstavljaju prepreku za pristup internetu.
Zaštita i sigurnost korisnika može biti narušena usled podložnosti sajber napadima. Poslednjih godina smo svedoci brojnih sajber napada koje su počinili hakeri pristupajući nezaštićenim potrošačkim uređajima. Pored ometanja mreže i usluga, nezaštićeni pametni uređaji takođe direktno ugrožavaju sigurnost potrošača. Istraživanja su pokazala da je moguće hakovati uređaje i preuzeti kontrolu nad njima i na daljinu, npr. kontrolori bezbednosti su uspeli da pristupe umreženom vozilu i kontrolišu volan, kočioni sistem i vrata.
Da su korisnici zabrinuti zbog potencijalnog narušavanja svoje privatnosti i zaštite svojih podataka, svedoči i podatak Globalne studije o potrošačima za 2018. godinu. Ova studija je otkrila da je 52 odsto više internet korisnika zabrinuto za svoju onlajn privatnost u odnosu na godinu ranije. Takođe, pojavio se značajan rizik od narušavanja privatnosti podataka kod uređaja koji su dizajnirani da komuniciraju međusobno i prenose podatke na trećeg učesnika. Objekti unutar povezanog sistema mogu da prikupljaju podatke i informacije koje su same po sebi neškodljive, međutim kada se sabiraju i analiziraju sa drugim informacijama mogu otkriti tačne podatke o korisniku, čime bi mu se ušlo u trag i omogućilo profilisanje.
Potrošači mogu razumeti funkcionalnost uređaja, ali način na koji se njihovi podaci prikupljaju i koriste im je često nejasan, te korisnici nisu upoznati u kojoj meri su njihove informacije transparentne. Studija 25 međunarodnih regulatora privatnosti pokazala je da 59 odsto uređaja koji koriste lične podatke korisnika nije uspela adekvatno da objasni svojim korisnicima kako njihove lične informacije sakuplja, koristi i obelodanjuje. Član Consumers Internationa-a, Deco Proteste, sproveo je istraživanje o upućenosti potrošača u transparetnost njihovih podataka prilikom koriščenja pametnih televizora. Otkrili su da informacije o prikupljanju i korišćenju ličnih podataka prilikom kupovine ovog pametnog proizvoda nisu dostupne potrošačima, iako je prihvatanje provajderove politike prikupljanja podataka osnov za koriščenje istog.
Mogućnost da se različiti pametni proizvodi međusobno povežu je primarna stvar koju potrošači očekuju od ovih proizvoda. Ukoliko interoperabilnost izostane, i uređaj ne može da se poveže sa ostalim pametnim proizvodima koje potrošač koristi, funkcionalnost tog proizvoda će biti ograničena. Takođe, mera koliko je proizvod koristan je ograničena i ukoliko on uslovljava povezivanje samo sa proizvodima istog proizvođača.
Uobičajeni problem sa povezanim uređajima je nedostatak bezbednosnih ispravki. Ako ažuriranja nisu dostupna, uređaji su podložniji virusima ili sajber napadima. Ipak, niko ne uslovljava proizvođače da obezbede ažuriranja niti postoji ugovorna obaveza vezana za vremenski period tokom kojeg proizvođač mora da obezbedi ažuriranje.
Primeri rada članova Consumers International ukazuju na određene nedostatke pametnih uređaja i opasnosti kojima konzumenti istih mogu biti izloženi.
Norveški savet potrošača (NCC) i bezbednosna firma u Velikoj Britaniji testirali su četiri pametna sata za decu. Test je pokazao da uređaji imaju ozbiljne sigurnosne nedostatke, nepouzdane sigurnosne karakteristike i nedostatak zaštite potrošača. Dva uređaja su imala mane koje su omogućavale potencijalnom napadaču da preuzme kontrolu nad aplikacijama i na taj način pristupu dečijoj lokaciji u realnom vremenu i sa zvukom.
Consumers International je zajedno sa organizacijama ANEC, ICRT i BEUC objavio set principa koji naglašavaju značaj prava potrošača, privatnosti i bezbednosti uređaja koji koriste internet prilikom rada. Principi i preporuke su namenjeni programerima, proizvođačima uređaja, kreatorima politika i regulatorima, a naglasak se stavlja na glavne rizike sa kojima se potrošači susreću prilikom koriščenja pametnih proizvoda, kao i na rešavanje potencijalnih rizika.
Holandski član Consumers International–a, Consumentenbond odveo je kompaniju Samsung pred sud jer nije obezbeđivala adekvatnu dužinu trajanja bezbednosnog ažuriranja podataka
Između 2016. i 2017. godine, organizacija Which? je, zajedno sa drugim potrošačkim organizacijama i istraživačima bezbednosti, sprovela istrage o sigurnosti povezanih igračaka. Njihova istraživanja su pokazala da nekoliko popularnih dečijih pametnih igračaka ima ozbiljne sigurnosne mane. Igračke opremljene zvučnicima i mikrofonima su bili od posebne važnosti za ispitivanje, bez blutut autentifikacije na igrački, hakeri su mogli da se povežu sa njom, pošalju glasovne poruke detetu i dobijaju odgovore nazad.
U Evropskoj uniji i SAD razvijaju se regulatorni pravni okviri, naročito u vezi sa bezbednošću i sigurnošću pametnih proizvoda. U azijsko-pacifičkom regionu primećena je jaka podrška vlade kao i povećane investicije u povezane tehnologije. Sa druge strane, u Latinskoj Americi, Africi i na Bliskom Istoku tržište pametnih proizvoda je još suviše infantilno (sa izuzetkom Turske, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Brazila), te su i odgovori vlada povezani sa potrošačkim proizvodima ograničeni.
Princip privatnosti po dizajnu je sada obaveza regulative Evropske unije o zaštiti opštih podataka (GDPR), što predstavlja sigurnost da je privatnost i zaštita podataka inkorporirana u proizvod od njegovog nastanka.
Izvor: Consumers International