Čak 70 odsto kupaca iz naše zemlje tvrdi da kupovina može biti interesantan način da provedu vreme s porodicom ili prijateljima, pokazalo istraživanje „Polaris” tima.
Svega deset odsto kupaca u Hrvatskoj, a još manje u Srbiji svoju poslednju kupovinu hrane, kozmetike ili farmaceutskih proizvoda obavilo je preko interneta.
Ova studija o kupovini, koju je na dva tržišta sproveo „Polaris” tim stručnjaka, koji se bavi prikupljanjem podataka, njihovom analizom i upravljanjem, deo je većeg istraživanja koje analizira ponašanja i navike potrošača prilikom kupovine različitih kategorija proizvoda i pokriva 13 tržišta širom Evrope.
Da li je kupovina još jedna dosadna obaveza koju moramo da završimo ili tu ipak ima i malo uživanja – bilo je jedno od pitanja. Pokazalo se da je za većinu potrošača iz Srbije i Hrvatske to trenutak u kome se uživa. Interesantno je da čak 70 odsto kupaca iz naše zemlje tvrdi da kupovina može biti interesantan način da provedu vreme sa porodicom ili prijateljima.
Istraživači zaključuju da je upravo uživanje u odlascima u radnje jedan od faktora koji doprinosi nerazvijenosti kupovine preko interneta na ovim prostorima.
– Nepoverenje i strah od prevare su drugi razlog. Osnovni uslov koji onlajn prodavci moraju da zadovolje kako bi privukli više kupaca je upravo sigurnost ovog načina kupovine, ali i brzina i efikasnost. Za većinu potrošača sigurnost znači mogućnost plaćanja pouzećem, naročito u Srbiji, zatim mogućnost vraćanja robe, ukoliko im ne odgovara, pa čak i vraćanje robe u prodajni objekat i kad je ona kupljena preko interneta – kaže Branka Mićić, menadžer istraživanja „Polaris” tima.
Ona objašnjava da se brzina i efikasnost podrazumevaju (internet ubrzava pretragu i omogućava lako naručivanje), ali čekanje dostave, s druge strane, ne olakšava stvari. Ukoliko bi onlajn prodavci mogli da ubrzaju ovaj proces, to bi donekle popravilo utisak, a pomoglo bi i praćanje porudžbina, kako bi kupci tačno znali kada im roba stiže.
– Ono što onlajn kupovina ne može da omogući je da potrošači vide i provere proizvod, što, prema našem istraživanju, nije zanemarljiv nedostatak ovakvog načina kupovine, naročito u kategorijama namirnica i proizvoda za negu i ulepšavanje. Iako je procenat onlajn kupaca još uvek mali, oko 60 odsto njih koristi internet za informisanje pre odlaska u radnju – kaže Mićićeva za „Politiku”.
Šta su prednosti onlajn pretrage? Ušteda vremena, lako poređenje cena, proizvoda i asortimana i na klik dostupno mišljenje drugih potrošača su najvažnije pogodnosti. S druge strane, navodi se u istraživanju da gotovo da ne postoje potrošači koji odu u radnju, istraže proizvod, a zatim ga naruče preko interneta. Sve ovo navodi na zaključak da je na izmaku vreme kada su kupci tražili pomoć i savet oko kupovine od zaposlenih, većina ljudi koji dolaze u prodavnice je već istražila kategoriju i ponudu onlajn i postoji mogućnost da znaju više o proizvodu, cenama i ponudi konkurencije nego sami prodavci. Naša sagovornica kaže da je situacija drugačija u kategoriji farmaceutskih proizvoda, jer mišljenje i savet apotekara i dalje ima veliki uticaj na odluku o kupovini.
– Onlajn pretraga proizvoda za negu i lepotu češće se dešava preko mobilnih telefona nego preko kompjutera, a na to utiče i činjenica da informacije i inspiraciju za ovu kategoriju često tražimo i preko društvenih mreža i neretko u trenucima dosade – dodaje ona.
Studija pokazuje da su kupci u Hrvatskoj i Srbiji oprezni i da u proseku istraže četiri do pet izvora pre nego što se odluče za kupovinu, čak i kada je u pitanju roba široke potrošnje. Preko interneta se kupci uglavnom informišu o kozmetici i farmaceutskim proizvodima. Kada je reč o namirnicama, u Srbiji se kupci najviše vode mestom kupovine, dok su u Hrvatskoj dominantni lifleti.
Izvor: Politika