Da li je kvalitet predmeta opšte upotrebe, među kojima je i kozmetika kod nas na zadovoljavajućem nivou i da li zakonska regulativa u Srbiji i dalje neusklađena sa normama Evropske unije, kojima težimo, može da garantuje zaštitu potrošača? I koliko mediji i društvene mreže utiču na svest kupaca, pred kojima je izobilje kozmetičkih preparata?
Da li su kreme i drugi kozmetički proizvodi na našem tržištu zdravstveno bezbedni? Da li su preparati istog kvaliteta, ovde i van granica naše zemlje? I kako odoleti bogatoj ponudi farmaceutske industrije?
"To je vrlo riskantno reći, da tako je nisu svi kozmetički proizvodi jednakog kvaliteta i obrnuto da, jesu, bez nekih konkretnih primera i pretraga, odnosno sprovođenja nezavisnih kontrola i upoređivanja sa onim što zahteva regulativa", kaže Snežana Savić, Farmaceutski fakultet Beograd.
Zato je neophodna dorada Zakona o predmetima opšte upotrebe kroz Pravilnike, koji bi trebalo da budu usaglašeni sa normativima Evropske unije. Što se ispitavanja kozmetičkih preparata tiče, u Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da nepravilnosti gotovo i da nije bilo, jedino u pojedinim sredstvima za oralnu higijenu zbog sadržaja vodonik peroksida.
Da li je određeni kozmetički proizvod bezbedan možete se informisati i preko aplikacije TOX FOX na nemačkom jeziku. Brzo i jednostavno saznaćete da li proizvod sadrži endokrine disruptore, koji inače izazivaju hormonske poremećaje u organizmu. Inače, ova aplikacija važi samo za određene proizvođače, odnosno određene proizvode.
Pored uv filtera i boja, važan sastojak preparata jesu i metil, etil i propil parabeni, o kojima se najviše polemike vodi na društvenim mrežama.
"Kozmetička industrija bi naišla na veliki problem ako bi se upotreba metil, etil, propil parabena skinula sa liste dozvoljenih konzervanasa pošto oni dovode do najmanje neželjenih reakcija, što je vrlo bitno", ističe Jelena Giljen-farmaceutkinja.
"Moj savet generalno je da izbegavamo često, svakodnevno korišćenje hemijskih preparata, odnosno kozmetičkih preparata, bilo da su to gelovi za tuširanje, mleka, emulzije ili kreme za lice. Nije neophodno, naša koža ima prirodnu sposobnost da se regeneriše, hidrira i da se štiti", kaže Mirjana Begenišić, dermatološkinja.
Alternativa može biti prirodna kozmetika, koja postaje sve popularnija, a njeni nedostataci mogu biti konzervansi, koji se dodaju u određene proizvode zarad postajanosti, ali i nešto veća cena u odnosu na standardnu kozmetiku.
Izvor: RTV