Novi zakon o trgovini predviđa da se ona organizuju od 25. decembra do 10. januara i od 1. do 15 jula, kao i da mogu da traju najduže 60 dana.
Novi zakon o trgovini koji se trenutno nalazi u skupštini donosi značajne novine za trgovce i kupce kada je reč o sniženjima. Pošto su akcije u domaćim trgovinama do sada često korištene samo kao marketinški trik i način da se potrošači privuku, zakonodavac je ova pravila uskladio sa evropskim, pa će, po svemu sudeći, biti više reda i na rasprodajama. Kako za „Politiku” kaže Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije u Novom Sadu, sezonska sniženja će ubuduće moći da se organizuju dva puta godišnje i to u periodu od 25. decembra do 10. januara i između 1. i 15 jula, a trajaće najviše do 60 dana.
– U predlogu sada imamo tri vrste sniženja – akcijska prodaja koja podrazumeva prodaju robe po cenama nižim od trenutnih, koja može trajati najduže mesec dana, rasprodaja i sezonska sniženja koja se organizuju dva puta godišnje. U slučaju sezonskih sniženja procenat koji trgovac ističe (recimo 70 odsto) može da se navede samo ukoliko je u radnji u tom trenutku po toj ceni snižena najmanje petina, to jest 20 odsto robe – kaže Macura i dodaje da je posebno naglašeno da akcijska prodaja više ne može biti istaknuta trajno nego isključivo do 31 dan.
Nova pravila predviđaju i to da trgovci koji organizuju akcije do tri dana nisu u obavezi da istaknu prethodnu i novu cenu, nego samo procenat sniženja. To nije slučaj sa rasprodajama koje će morati da budu i fizički odvojene od ostale robe, a trgovci će morati kupcima da istaknu i prethodnu i novu cenu. I kada rasprodaja počne do kraja neće imati pravo da dodaje novu količinu robe.
U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja, dok u Francuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje i oni ne mogu da traju duže od šest nedelja
Na pitanje zašto se ovo menjalo u zakonu, Macura kaže da je bilo mnogo zloupotreba i primera nepoštene poslovne prakse.
– Umesto da se ovakve pogodnosti koriste kako bi kupci nabavili robu po nižim cenama, trgovci su akcije i sniženja koristili da privuku kupce. Sa druge strane, dešavalo se da velike sezonske rasprodaje traju predugo i bez ikakvog reda – kaže naš sagovornik iz Tržišne inspekcije. On dodaje da trgovce niko ne sprečava da snižavaju robu koju prodaju, ali to moraju da rade po pravilima. Čak i redovna cena može da bude niža, ali to ne može biti istaknuto posebno kako se kupac ne bi dovodio u zabludu. Sa novim pravilima, smatra Macura, biće definisani svi pojmovi koji se odnose na sniženja, a koji su do sada zbunjivali kupce. Inače, nova pravila stupaju na snagu osam dana po usvajanju zakona koji predviđa i veće kazne. U slučaju da kupac primeti nelogičnosti može da se obrati trgovcu, a onda i tržišnoj inspekciji. Novi propisi predviđaju kazne koje za pravna lica iznose od 500 hiljada do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 50 do 500 hiljada dinara.
U potrošačkim organizacijama kažu da je ovo prilika da se stane na put prevarama sa sniženjima koja su česta poslednjih godina u domaćim radnjama. Postoje radnje u kojima rasprodaje praktično nikada ne prestaju.
Kako prenosi novosadski „Dnevnik”, sezonska sniženja robe propisana su u 10 zemalja članica EU i to uglavnom dva puta godišnje – zimi i leti. Tako, recimo, Slovenija ima dva utvrđena termina – zimsko ne može započeti pre prvog radnog ponedeljka u januaru, a drugo pre drugog radnog ponedeljka u julu i ne smeju da traju duže od dva meseca, navodi ovaj list.
Dva termina sezonskih sniženja ima i Hrvatska – zimi od 27. decembra i letnji od 1. jula. U Italiji svaka regija određuje svoje termine sniženja, dok u Francuskoj trgovci mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje i oni ne mogu da traju duže od šest nedelja.
Izvor: Politika