Vlada Srbije donela je novu Strategiju zaštite potrošača za period 2019. do 2024. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Srbija je u oblasti zaštite potrošača u fazi izrade pregovaračke pozicije u okviru pregovaračkog poglavlja 28 i u strateškom periodu se očekuje njeno usvajanje i pocetak pregovora.
Međutim, i pored toga što je ova ustavna kategorija sadržana u međunarodnom ugovoru kao jedna od obaveza, jačanje zaštite potrošača je prvenstveno neophodno u interesu sopstvenih građana i kao takva, uređena zakonskim i podzakonskim aktima i planirana strateškim dokumentima, navodi se u Strategiji.
U prethodnom periodu planski pristup zaštiti potrošača sadržan je u Nacionalnom programu od 2007. do 2012. godine, nakon čega je usvojena Strategija za zaštitu potrošača za period 2013 do 2018. godine.
U ovom periodu, kako se navodi, izvršena je potpuna harmonizacija sa pravnim tekovinama EU u oblasti zaštite potrošača.
”Udruženja potrošača su u ovom periodu adekvatno osnažena na šta ukazuje i podatak da su finansijska sredstva koja im se dodeljuju zabeležila rast sa 7 miliona dinara, koliko je alocirano udruženjima potrošača u 2014. godini, na 18,4 miliona dinara koliko je dodeljeno 2018. godine".
Pored povećanja iznosa finansijske pomoći, navodi se dalje, porastao je i broj udruženja potrošača kojima su dodeljena finansijska sredstva za sprovođenje projekata.
Kada je reč o periodu koji je pokrivala prethodna strategija, ukupan broj prigovora potrošača primljenih između 2014. i 2018. godine iznosio je 91.346.
Što se tiče načina registracije prigovora, najviše ih je podneto telefonom, zatim putem e-pošte i lično.
Najveći broj beleži se u Beogradu (36 odsto), Vojvodini (26 procenta), zatim Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (20 posto) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (18 procenata)...
U pogledu podele prigovora po vrstama robe ili usluga, izdvajaju se elektronske komunikacione usluge (18,5 odsto), obuća (17,9 procenata), usluge od opšteg ekonomskog interesa (8,9 odsto), računari i IT oprema (7,3 procenta).
Ostali prigovori odnose na kućne aparate (5,2 procenta), nameštaj (4,2 odsto), televizore (3,8 posto) i odeću (3,8 procenta).
Izvor: Dnevnik