Kilogram šećera Nemci plaćaju 65,91 dinar, pilećih bataka 283,92, dok mlečna čokolada sa lešnicima od 100 grama košta svega 50,7 dinara.
Osim što kupuju jeftiniju hranu, Nemci imaju mnogo veće zarade nego građani Srbije. Prosečna plata u Nemačkoj iznosi oko 2.000, a kod nas je oko 350 evra.
Nije čudno što se Nemci hvale kako imaju najstabilnije cene hrane u Evropi, ali jeste što su u zemlji seljaka krompir i jabuke za godinu dana poskupeli 172, odnosno 94 odsto.
I dok građani ne mogu da shvate šta ih je snašlo, proizvođači imaju spremne odgovore. Poskupljenja su neminovna, kažu, zbog skoka kursa i cena hrane na svetskom tržištu, zatim zbog rasta cena struje, goriva, ambalaže i sirovina, ali i usled skupog semena i sredstava za zaštitu bilja. Po pravilu, i rod je loš, a i vremenske prilike takođe. A šta je sa trgovačkim maržama, monopolima?
Vlada Srbije s novim ministrom trgovine i poljoprivrede Dušanom Petrovićem na čelu najavila je mere kojima će biti zaustavljen rast cena hrane. Za sada je doneta uredba o pšenici i brašnu, kojom je izvoz ovih proizvoda zabranjen, ali i uredba o hlebu kojom je cena vekne od brašna T- 500 do kraja septembra ograničena na 54,22 dinara. Ostale vladine mere, kažu, biće ubrzo gotove. Za to vreme trgovci prave nove računice, budući da su im proizvođači i uvoznici već dostavili nove cenovnike koji će početi da se primenjuju u maju, a po kojima će poskupeti slatkiši, mesne prerađevine, riblje konzerve, smrznuto povrće...
Odgovore na ova pitanja Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, smatra ključnim da bi se otkrilo zašto je hrana skupa.
"Cene su visoke više zbog trgovačkih nego zbog proizvođačkih monopola. Naši trgovci su navikli da imaju maržu od 30 do 50 odsto, i kada toga nema, neće da rade. Koliko na taj način zarađuju, govori podatak da marže na zapadu iznose od 10 do 15 odsto. Vlast je imala ideju da će tržište regulisati cene, i vidimo dokle smo došli. Država mora da vodi računa o cenama", kaže Papović.
Primer krompira, koji se donedavno prodavao po ceni i od 120 dinara za kilogram, možda najbolje govori kako uništavanje domaće proizvodnje, što direktno, što indirektno, povećava cene. Evica Mihaljević, koordinator Asocijacije „Plodovi Srbije”, kaže da su od 2007. godine do danas površine pod krompirom smanjene sa 900 na 400-450 hektara.
"Prethodnih godina ljudi su bacali krompir jer su fabrike za preradu radile manje, a nije bio moguć izvoz u EU; država je prethodnih godina uradila malo da obezbedi dozvolu za to tržište. Sve je na Ministarstvu poljoprivrede", poručuje Mihaljevićeva.
Da seljaci zbog problema plasmana i malih subvencija gube interesovanje da nešto gaje, ističe i Vladana Hamović, pomoćnik direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
"Da bi se zaustavio rast cena, država mora da poveća subvencije, da obezbedi dovoljno skladišnog prostora, ali i izvozne dozvole kako bi seljaci mogli lakše da prodaju robu. Robne rezerve bi trebalo da funkcionišu tako što će hranu kupovati kada je jeftina, a prodavati je kada je skupa, a ne kada se to nekom prohte", ističe Hamovićeva.
Objavljeno: Blic, 17.04.2011.