Od 9,9 odsto povećanja inflacije za godinu dana, 90 odsto se odnosi na rast cena hrane, kaže guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Šoškić naglašava da je "bitan impuls cenama na tržištu u Srbiji, po svoj prilici, dalo odsustvo zdrave konkurencije na pojedinim delovima tržišta proizvodnje, otkupa i prometa poljoprivrednih proizvoda, neadekvatnih mera zaštite domaćeg tržišta, subvencija i intervencija iz robnih rezervi". On dodaje da je jedan deo izazvan rastom cena hrane na svetskom tržištu.
Guverner objašnjava da se Vlada obavezala da će ove godine kontrolisane cene maksimalno da rastu do devet odsto, ali da su one sa aprilskim poskupljenjem struje već porasle za oko 8,4 odsto čime je Vlada praktično već iskoristila mogućnost podizanja kontrolisanih cena.
"Aprilsko povećanje plata i penzija u javnom sektoru stvara određene rizike i dodatne inflatorne pritiske. Očekujem da će od jula, kada inflacija počne značajnije da pada i ti rizici biti manji", kaže guverner NBS Dejan Šoškić.
"Pri tom, mislim da bi bilo prirodno da ove godine kontrolisane cene rastu manje nego što je maksimalno dogovoreno za 2011. godinu, jer su prošle godine one porasle za oko 1,5 odsto više od gornje granice dogovorenog. Naravno, sve ovo je važno ako Vlada i NBS, u dogovoru i zajedničkim merama, treba Srbiju da vode ka relativno niskim nivoima inflacije", kaže on.
"Verujem da je Vlada svesna problema i da radi na njihovom otklanjanju", dodaje Šoškić.
On naglašava da "teško možemo govoriti o mogućnosti dugoročnog stabilizovanja kretanja cena, što je Srbiji preko potrebno, ako nismo u stanju da postavimo odgovarajuće sistemske mere za stabilizaciju cena hrane koja, kao što znamo, učestvuje sa 37,8 odsto u ukupnoj inflaciji kod nas"
Visoke kamate i pad premije rizika podigli dinar
Guverner Šoškić kaže da je trend rasta vrednosti dinara u odnosu na evro posledica, pre svega, visokih kamatnih stopa u zemlji izazvanih visokom inflacijom, ali i padom premije rizika naše zemlje.
Dejan Šoškić kaže da "NBS pažljivo prati situaciju na tržištu. Ne isključujem mogućnost i drugih mera ili kombinacije instrumenata monetarne politike sa ciljem stabilizacije cena i kretanja na finansijskom tržištu zemlje".
"NBS je bila svesna činjenice da preterani rast referentne kamatne stope može da izazove priliv novca iz inostranstva i otuda je podignut nivo obavezne rezerve početkom ove godine kako bi se sprečilo preterano podizanje kamatnih stopa", dodaje on.
Šoškič navodi i da je dodatni priliv kapitala u zemlju trenutno uglavnom u obliku kratkoročnih i srednjoročnih portfolio investicija, dok bi kvalitetniji priliv kapitala bio u obliku dugoročnih investicija, posebno u obliku realnih ulaganja, posebno u izvoznu industriju i poljoprivredu.
"Važno je da se stvori jeftina i efikasna država i ukupan povoljan poslovni ambijent kako bi se i promenila struktura priliva kapitala u pravcu kvalitetnijih investicija koje direktno otvaraju radna mesta u izvozno orijentisanim ekonomskim aktivnostima", smatra guverner.