Mnoge avio-kompanije nude putnicima zamenske karte ili putovanja do kraja godine, iako nisu deo uredbe koju je vlada donela za turističke aranžmane.
Kada prođe zdravstvena kriza i dođe kraj pandemije o pravima potrošača će se sigurno dosta govoriti. Iako se poslednjih meseci uglavnom pominju turistički aranžmani i nerealizovana putovanja, problema je za kupce bilo u svim oblastima, onlajn trgovini, reklamacijama, nesporazumima sa operaterima mobilne telefonije ili osiguranjem. Mnogi su se ovih dana našoj redakciji žalili da i nekoliko meseci ne uspevaju da dobiju novac od nerealizovanih avio-karata, a neke kompanije putnike nisu čak ni kontaktirale. Uredba o zamenskim putovanjima, koje je država usvojila u trenutku kada je zbog vandrednog stanja većina putovanja otkazana, odnosi se na paket aranžmane, dakle i na avio-karte u slučaju kada su one neodvojivi deo aranžmana. Međutim, mnoge avio-kompanije, kod nas i one loukost, na početku najpre su ignorisale putnike, a onda su počele da im nude zamenske karte, pri tom pod uslovima koje su avio-kompanije postavljale.
– Ponudili su mi da biram let do kraja septembra, samo za Francusku u koju je trebalo da letim poslovno početkom aprila. Zašto bih išla ponovo u Francusku, ako nemam poslovne obaveze? Zato što kompanija ne želi da mi vrati novac i tako joj je lakše? Kakve to veze ima sa zaštitom prava putnika – komentar je jedne naše čitateljke koja je, kako kaže, od tri karte koje je kupila još na početku godine i nije ih iskoristila zbog vandrednih okolnosti, dobila samo polovinu novca.
U Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Juta kažu da kada je reč o aranžmanima koji nisu realizovani, a uključuju i avionske karte putnici dobijaju zamenska putovanja. Kada je reč o čarter letovima, u slučaju kada putnik otkazuje iz recimo straha, kompanije imaju pravo da naplate stvarne troškove, budući da tu kartu ne mogu više da prodaju.
– Na primer za putovanja u Tursku. To je destinacija na kojoj za sada sve funkcioniše i strah od putovanja ne može biti razog za otkaz putovanja, uz očekivanje da će putnik dobiti ceo iznos te karte. Bilo bi moguće u slučaju da se to mesto u avionu proda, ali to bi morala da utvrdi inspekcija. Novih putnika je malo i mesta koja su ranije prodata se teško ponovo prodaju, a kompanija je realno imala troškove – kaže Aleksandar Seničić, direktor Jute. Na redovnim linijama, dodaje, za Tursku novac se uredno vraća, ali za sada sa zakašnjenjem.
Avio-kompanije su od početka ove krize preživele možda i najveći udar, ali putnici ne bi trebalo da plaćaju tu cenu. Ipak malo je primera u kojima su putnici tokom prethodnih meseci dobili novac bez uslovljavanja. Prema pismima naših čitalaca, mnoge kompanije se na početku putnicima uopšte nisu ni javljale, a onda kada je kontakt uspostavljen počeli su problemi oko vraćanja novca, izdavanja potvrda kojim se može umanjiti buduća kupovina karata….
– Zaštita potrošača u turizmu nije ista kao ona u trgovini gde kupite proizvod i postajete njegov vlasnik. U našem sektoru dosta toga zavisi i od partnera u lancu u kome se realizuje usluga i zavisimo jedni od drugih. Ako vraćamo novac od hotela, najpre moramo da sačekamo da vlasnik hotela vrati novac nama, da u međuvremenu, ukoliko ima pravo, naplati troškove u zavisnosti od razloga otkaza putovanja – objašnjava Seničić za „Politiku”.
Pitanje otkazanih putovanja, objašnjavaju naši sagovornici nije rešeno ni u Evropi i o tome će se tek razgovarati. Evropska komisija je nedavno najavila tužbe protiv deset zemalja koje su nudile zamenska putovanja umesto novca. Iako je EU to dala kao preporuku, računajući da putnik ima pravo da bira, mnoge zemlje su tu preporuku uzele kao obavezujuću i počele masovno da dele vaučere umesto novca. U Juti kažu da je najveća greška što se u Evropi, a i kod nas ne uvede obavezno osiguranje od otkaza putovanja koje bi bilo uključeno u cenu aranžmana. U slučaju bilo kakvog problema putnik bi se dogovarao sa osiguravajućom kućom sa kojom bi i ugovarao sve rizike.
– Kod nas je sve ostaljeno na volju putnika, a oni kada je tako, po pravilu nikada ne kupe osiguranje. Kod nas je jedna osiguravajuća kuća ugovarala osiguranja od otkaza putovanja , uključivši i rizik od epidemije i svi putnici koji su uplatili ovo osiguranje naplatili su svoj novac – kaže direktor Jute. Međutim, takvih je malo iako ova usluga košta između dva i četiri odsto cene aranžmana, a pruža komplatnu zaštitu.
– Na zapadu putnici prvo pitaju koja vrsta osiguranja se nudi, pa onda pričaju o aranžmanu, a kod nas plate osiguranje da ni ne znaju šta pokriva. Odgovoran je samo onaj kupac koji se dobro raspitao o svemu – zaključuje Aleksandar Seničić.
Izvor: Politika