U 2019. preko „Rapeksa” objavljena 2.243 obaveštenja o proizvodima čija upotreba može da ugrozi zdravlje potrošača.
Komisija EU objavila je najnoviji izveštaj o nebezbednim proizvodima na koje su države članice upozoravane preko sistema za brzo uzbunjivanje –„Rapeks”.
Reč je o neprehrambenoj robi, a u izveštaju se navodi da je u 2019. bilo 2.243 obaveštenja o proizvodima čija upotreba može biti rizična za zdravlje potrošača. To je, kako se ističe, svega desetak manje u odnosu na godinu dana ranije. Kao i prethodnih godina među nebezbednim proizvodima najviše je bilo igračaka – 29 odsto od ukupnog broja prijavljenih. Gotovo polovina upozorenja odnosila se na prisustvo opasnih hemikalija.
Motorna vozila su ove godine ponovo bila na drugom mestu, sa 23 odsto obaveštenja (u odnosu na 19 procenata prethodne godine), a slede odeća, tekstil i modni predmeti sa osam procenata (što je pad od oko 10 odsto u odnosu na 2018). U prvih pet najnebezbednijih na koje je obavestio Rapeks”, nalaze se i električni uređaji kao i kozmetički proizvodi.
U izveštaju se ističe da veliki deo te robe stiže iz Kine. Istovremeno, gotovo trećina upozorenja izdatih zbog opasnih proizvoda poticali su iz država članica EU, u odnosu na svega 24 procenta godinu dana ranije.
Didije Rejnders, evropski komesar za pravosuđe i zaštitu potrošača, u uvodnom izlaganju istakao je da i najnoviji podaci potvrđuju stalni trend od oko dve hiljade upozorenja godišnje za nebezbednu robu. Sistem brzog uzbunjivanja, dodao je, omogućava brze akcije u svim državama EU kako bi se takvi proizvodi pratili i što pre povukli sa tržišta. Kako je naglasio, svako od tih upozorenja odnosi se na proizvode za koje je dokazano da nisu bezbedni za upotrebu iz različitih razloga.
On je izrazio zadovoljstvo što su, zahvaljujući „Rapeksu”, nadležne službe država članica pokrenule 4. 475 akcija kako bi sprečile prodaju takve robe. Na taj način, dodao je, čuva se integritet zajedničkog tržišta i obezbeđuje zaštita i sigurnost svih potrošača u EU.
Sistem za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode („Rapeks”) u funkciji je od 2003. godine i ima cilj da olakša razmenu informacija o nebezbednoj robi među članicama jedinstvenog EU tržišta. Ova upozorenja Evropskoj komisiji šalju inspekcijske službe nacionalnih vlasti i sadrže informacije o proizvodu, riziku koji predstavlja i merama koje se preduzimaju. Podaci su dostupni i potrošačima, što je izuzetno korisno, budući da opoziv jednog proizvoda može da znači da se na tržištima našlo na hiljade takvih rizičnih proizvoda. Međutim, „Rapeks” ne obaveštava o nebezbednoj hrani i farmaceutskim proizvodima.
U poslednjem izveštaju se ističe da države sve češće proveravaju i robu koja se prodaje putem interneta. Oko 16 odsto upozorenja u 2019. odnosilo se upravo na proizvode u onlajn trgovini. To je često izazov, ističe se, posebno ako se trgovci nalaze van EU. Još 2018. potpisan je ugovor sa nekoliko najvećih svetskih specijalizovanih kompanija za onlajn trgovinu („Alibaba”, „Amazon”, „Ibej”...) koje su se obavezale da će uklanjati sa svojih platformi sve one proizvode za koje se dokaže da nisu bezbedni za upotrebu. U poslednjem izveštaju tih kompanija navodi se da je 87 odsto takvih prijavljenih proizvoda uklonjeno sa prodajne mreže u roku od dva radna dana. Ipak ističe se da još ima dosta prostora da se zaustavi internet prodaja robe rizične za zdravlje kupaca.
Podsetimo, Didije Rejnders je još u martu, na početku pandemije, uputio velikim platformama pismo i od njih zatražio da sarađuju u uklanjanju lažnog reklamiranja određenih proizvoda koji navodno sprečavaju ili leče od kovida 19. On je rekao da je u interesu tih kompanija da zaštite korisnike od proizvoda koji mogu da im naškode u trenutku kada su najugroženiji.
Izvor: Politika