Aktuelni događaji ukazuju na to da se problemi u sektoru turizma i ugostiteljstva usložnjavaju. Pitanje licenci za većinu agencija i dalje nije rešeno, osim za neke koje su uspele da obezbede polise osiguranja, a takvih je izuzetno mali broj u odnosu na ukupan broj agencija. Ponude za osiguranje koje su pojedinim, uglavnom manjim agencijama, dostavljene predstavljaju, u ovim okolnostima, ogroman namet i bez pomoći države i ministarstva izvestan je bankrot većine turističkih agencija.
U ovakvom ambijentu, postavlja se pitanje šta će biti sa putnicima koji poseduju vaučere za zamensko putovanje? Da li će uspeti da ga realizuju ili dobiju povrat novca? Po svoj prilici neće.
Ukoliko agencije bankrotiraju, zamenska putovanja svakako neće biti realizovana, a povrat novca na osnovu polisa osiguranja je takođe pod znakom pitanja, budući da su posledice vanrednog stanja uglavnom isključene kao osigurani slučajevi. U slučaju ovog scenarija, ne pomažu ni „nenaplative“ tužbe protiv agencija, koje propagiraju pojedina udruženja, naprotiv, iste mogu stvoriti samo dodatne troškove putnicima. Ne ulazeći u štetnost posledica koje se tiču gubitka posla velikog broja ljudi u tom sektoru, odnosno svih onih koji su i do sada poslovali u zakonskom okviru, ističemo da će najveću štetu pretrpeti potrošači koji se pozivaju na Uredbu, jer će, vrlo verovatno, ostati i bez novca i bez putovanja. Ovakav epilog, ne ide na korist ni turističkim agencijama, ni potrošačima. Korist će imati pojedinci, koji pod nerealnim, nelojalnim i nekonkurentnim uslovima i uz pomoć države i ministarstva uspeju da „prežive“ i ovaj period. Mnogi od njih ne plaćaju porez, imaju neizmirena dugovanja po prethodnim polisama osiguranja, a neki su i varali putnike, otvarali agencije pod drugim imenima i nikada nisu odgovarali za učinjenu štetu – putnicima, pojedinačno i agencijama koje savesno posluju. Ovim pitanjima treba da se bavi poreska uprava, tužilaštvo i ministarstvo koje propisuje uslove za rad agencija.
U ovom trenutku, prioritet je naći rešenje koje će omogućiti agencijama da „prežive“, a sve u cilju zaštite potrošača, odnosno kako bi svi oni koji se pozivaju na Uredbu mogli da dobiju zamensko putovanje ili povrat novca
NOPS generalno podržava velike napore svih aktera na tržištu koji se ulažu kako bi se rešili problemi u ovoj oblasti, ali snažno insistira da se konačno razdvoji „žito od kukolja“ i da se pomogne samo onima koji pomoć „zaslužuju“. Dosadašnji neselektivan pristup bez ikakve pojedinačne kontrole, procene rizika poslovanja, provere da li je u poslovanju bilo nepravilnosti, odnosno da li su putnici u nekim slučajevima oštećeni, nas je doveo u situaciju da imamo na stotine agencija koje pod jednakim uslovima traže pomoć koja nekima nije ni potrebna, a neki je i ne zaslužuju. Pitanje polisa osiguranja može se rešiti tako da se cena određuje u skladu sa prometom, individualnom procenom rizika, a ne na osnovu nerealnih kriterijuma koji se nameću svima bez obzira na način poslovanja. Postavlja se pitanje, kome je u interesu i ko će odgovarati ako ogroman broj putnika ostane neobeštećen?