Reklame za kremu protiv prekomernog znojenja "koko di koko" preplavile su internet, a stručnjaci upozoravaju da je izbegavate jer nije medicinski ispitana, a firma koja ih prodaje nije registrovana. O prodavcu ovog preparata nema osnovnih informacija na sajtu, iako je to obavezno, prema odredbama Zakona o zaštiti potrošača, upozoravaju u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS). Dermatolozi upozoravaju da korišćenje neproverenih preparata u predelu pazuha može biti i te kako opasno.
Naime, na internetu se već duži period reklamiraju krema i prirodna kozmetika, koje su, kako je navedeno, nastale iz želje da se napravi proizvod koji prija koži i, kako navode, nemaju nikakvo štetno dejstvo. Da stvar bude gora, ova krema od kokosa reklamira se i na društvenim mrežama, a samo na Instagramu ima skoro 8.000 pratilaca, mahom mlađe populacije, koja masovno naručuje ovaj proizvod.
Da ovaj kozmetički proizvod nije bezbedno kupovati, govori i činjenica da iako se reklamira kao proizvod prirodnog porekla od kokosa, nema nijedan sertifikat, pa potrošači mogu naštetiti svom zdravlju.
- Dobili smo pozive potrošača u kojima navode da se pojavio nov proizvod protiv prekomernog znojenja, navodno, prirodnog porekla. Prodaje se isključivo onlajn, nema prodajnih objekata. Dakle, aktivna je prodaja samo putem društvenih mreža. Uvidom u sajt prodavca i sami smo utvrdili nepostojanje osnovnih informacija o trgovcu, jedino što stoji jeste broj mobilnog telefona iako ZZP ima jasne odredbe u vezi sa podatacima koje svaki trgovac mora istaći. Upozoravamo kupce da nikako ne kupuju kozmetiku i medicinske proizvode putem interneta i da, ukoliko to ipak čine, obavezno provere da li je firma registrovana i da li se oglašava prema svim zakonima kako ne bi bili prevareni, a i što je najvažnije, da ne dovode svoje zdravlje u opasnost - kaže Zoran Nikolić, potpredsednik NOPS-a.
On kaže da posebno zabrinjava činjenica što je reč o proizvodu koji se nanosi direktno na kožu, a od nadležnih institucija nema odobrenje za upotrebu. - Naša organizacija aktivna je u suzbijanja nezakonite trgovine putem interneta, pa smo utvrdili i da se pri kupovini uz "koko di koko" ne izdaje račun, a pretragom u APR-u tržišna inspekcija konstatovala je da oglašivač i pošiljalac robe nije registrovan kao preduzetnik i da se radi o nelegalnoj trgovini kozmetičkim proizvodom. Na osnovu podataka dobijenih od Sektora za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj (poštanske inspekcije) utvrdili smo da je fizičko lice L. M., kao pošiljalac robe, preko poštanskog operatera (Post ekspres), do sada isporučilo 1.115 pošiljki u vrednosti od 1.236.000 dinara - priča Nikolić.
Dermatolog Gordana Isailović kaže za Zaštitnik potrošača da ne čudi što ovakvi oglasi privlače mnogo pažnje. Od njih se može profitirati, čak i ako se krši zakon, jer se poslednjih godina sve više ljudi se okreće prirodnoj kozmetici.
- Kada kupujete kozmetiku od neregistrovanih firmi, to je isto kao da ste otišli na pijacu i od potpuno nepoznatih ljudi, bez računa, pazarili kremu koju ćete naneti na svoju kožu. Treba da budete vrlo pažljivi pri odabiru kozmetike, a ovde je posebno problematično što se ovaj preparat nanosi na pazuh i može izazvati upalne procese. Takođe, vrlo je problematično što se radi o proizvodu od kokosa, jer on prouzrokuje kozmetičke akne ukoliko se ne koristi na pravi način. Zato savetujem ljude da kozmetiku kupuju isključivo preko proverenih proizvođača i firmi koje su registrovane - kaže Isailovićeva.
Koje članove Zakona krši "koko di koko"
Član 13 Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga potrošača na jasan i razumljiv način, na srpskom jeziku i jeziku i pismu nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, obavesti o:
1) osnovnim obeležjima robe ili usluge;
2) poslovnom imenu, matičnom broju, adresi sedišta i broju telefona;
3) prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cena obračunati ako se zbog prirode robe ili usluge prodajna cena ne može utvrditi unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret.
Pored podataka iz člana 13. ovog zakona, na jasan i razumljiv način potrošač je u obavezi da obavesti o:
1) adresi na kojoj posluje ako ne posluje na adresi na kojoj mu je sedište ili prebivalište i adresi, broju faksa i adresi elektronske pošte trgovca u čije ime postupa na koju potrošač može da izjavi reklamaciju.
Izvor: Informer