U protekloj godini ništa se značajnije nije promenilo u sektoru zaštite potrošača. Najveći izazov za nezadovoljne kupce bio je kako da u zakonskom roku ostvare pravo na rešavanje reklamacija zbog izmenjenih okolnosti izazvanih pandemijom.
Prema izveštaju Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS), u 2020. registrovano je oko 6.000 prijava potrošača. Od toga je trećina kupaca obaveštena o zakonskim pravima, dok je 13 odsto upućeno na tržišnu inspekciju. Samo 2,7 odsto kupaca ostvarilo je pravo u razumnom roku, a to znači da je potrošač sigurno rešio svoj prigovor, navode u ovoj organizaciji.
Najveći broj prijava se odnosio na nepoštovanje obaveza trgovaca iz zakonske garancije, zatim slede pritužbe na neispravne proizvode i nepoštovanje roka za odgovor na reklamacije pa i prava na raskid ugovora.
I ove godine najveći broj pritužbi građana Srbije odnosio se na nekvalitetnu obuću, prvenstveno patike koje su i na prvom mestu liste potrošačkih prigovora. Slede reklamacije na kvalitet televizora, telefona, mašina za veš, odeće, nameštaja...
Prema evidenciji iz Registra prijava potrošača, koji NOPS vodi od 2011. godine, u poslednjoj deceniji evidentirano je ukupno 49.939 potrošačkih prigovora. I u ovom periodu nepoštovanje prava iz garancije na prvom je mestu po broju primedbi, ali su patike, celu proteklu deceniju, bile proizvod kojim su kupci očigledno najviše nezadovoljni. Više i od telefona, tehničkih uređaja, nameštaja, odeće...
Apel potrošačkih organizacija da se oblast trgovine sportskom opremom bolje uredi nije dao rezultate. Prema podacima NOPS-a, kupci u Srbiji podnose reklamaciju za svaki drugi par obuće kupljen na našem tržištu. Trgovci ih najčešće odbijaju uz obrazloženje da „obuća ima mehaničko oštećena ili da je neadekvatno korišćena ili održavana”. Kako je „Politika” više puta pisala, potrošači u dokazivanju da se nesaobraznost nije dogodila njihovom krivicom ulaze u začarani krug s trgovcima i najčešće izgube spor. U NOPS-u kažu da se godinama zalažu za strožu kontrolu i usvajanje standarda kvaliteta za obuću koji bi bili obavezujući za sve trgovce. Problemi najčešće nastaju kada potrošač reklamira obuću u prvih šest meseci od kupovine, a trgovac odbije prigovor. On takvu odluku mora da obrazloži, i to najčešće dokumentom iz laboratorija koje izdaju ovakva stručna mišljenja. U NOPS-u tvrde da se obuća najčešće i ne šalje u laboratorije na veštačenje već trgovci sami izdaju „stručno mišljenje”.
– Ova mišljenja zapravo i nisu obavezujuća za trgovca. On ne mora da postupi po njima. Ali je važnije to što nijedna od tih laboratorija nije akreditovana za kontrolu kvaliteta obuće i odeće – rekli su nedavno za naš list u ovoj organizaciji. Najpouzdaniji dokaz je sudsko veštačenje koje se sprovodi posredstvom potrošačkih organizacija.
Građani imaju još veći problem kada obuću vraćaju posle šest meseci od kupovine. Prodavac tada nema obavezu da obrazlaže svoju odluku i dovoljno je da napiše da se reklamacija odbija. Teret dokazivanja odmah prelazi na kupca i on opet mora da prođe sve procedure, što ga često demotiviše pa odustaje.
Nekada su se nezadovoljni kupci obraćali tržišnoj inspekciji, koja već godinama nema tu nadležnost. NJihovo je samo da provere formalnosti propisane zakonom, poštovanje procedura i rokova. Iako ne rešavaju problem potrošača direktno, značajna su pomoć udruženjima koja koriste te informacije da lakše i brže reše sporove s trgovcima.
Izvor: Politika