Mnogi pretpostavljaju da su dezodorans i antiperspirant jedno te isto. Možda će vas iznenaditi činjenica da to nije tako. Antiperspiranti sadrže hemikalije, koje začepljuju pore i na takav način sprečavaju znojenje. S druge strane, dezodoransi dopuštaju znojenje, ali suzbijaju neugodan miris.
Obično trčanje ili redovno pospremanje stana, rezultiraće neugodnim znojenjem i još neugodnijim mirisom ispod pazuha. Pitanje je, šta učiniti kako bi se to sprečilo. Da li da blokiramo prirodni proces hlađenja tela antiperspirantima? S obzirom na pravu poplavu dezodoransa u prodaji, nećemo se začuditi ako ih birate prema boji i mirisu i ne obraćate previše pažnje na to šta se događa u vašem organizmu dok oni eliminišu neprijatne mirise.
Uostalom, donedavno se prirodna verzija dezodoransa svodila na, ne baš praktičan i nimalo nežan kristalni kamen ili sumnjive mešavine koje ionako nisu imale dugotrajan efekt. Međutim, više nije tako. Konačno imamo mirisnu, ugodnu i, što je najvažnije, prirodnu alternativu za negu pazuha. Za nju se ne opredeljujemo zbog trendovskog hira već zbog zdravstvenih rizika koje nose „obični“ dezodoransi.
Najrizičniji sastojak antiperspiranata su aluminijumske soli. Njihov zadatak je da blokiraju znojenje, čime utiču na prirodne zakone u ljudskom organizmu. Ali ono što još više zabrinjava je to što se aluminijum kroz kožu apsorbuje u organizam. Naučnici smatraju da tako visoko nabijen element može oštetiti DNK, što povećava rizik od stvaranja kancerogenih ćelija. Rezultati istraživanjaa američkog alergologa Krisa MekGrata, sprovedenih na 437 žena koje boluju od raka dojke, pokazuju da je često brijanje ispod pazuha uz istovremeno korišćenje antiperspiranata na bazi aluminija kod mladih osoba značajno povezano sa nastankom te opake bolesti.
Uz aluminijum, zabrinjavaju i parabeni, konzervansi koji su sveprisutni u kozmetičkim proizvodima, a ponašaju se kao slabiji oblik estrogena. Na loš glas stigli su tako što se otkrilo da se u određenom uzorku tumora parabeni nalaze unutar strukture kancerogenih ćelija raka dojke. To je otkriveno na Reding Univerzitetu, a naučnici se slažu da uprkos prisutnosti parabena ne mogu pronaći uzročnu vezu između njega i nastanka raka. Bilo kako bilo, dobro je biti na oprezu.
Važno je da na etiketama proizvoda koje kupujete potražite triklosan (triclosan). Ta hemikalija sadrži antibakterijska svojstva, dakle može na površini kože uništiti bakterije koje su odgovorne za neugodan miris, a može i reagovati sa hlorisanom vodom i stvoriti hloroform, za koji se sumnja da je kancerogen.
Talk, čest sastojak mirisnih dezodoransa, takođe ima lošu reputaciju, dok propilen glikol, koji služi za dobijanje glatke strukture i omogućava da dezodorans lagano klizi, može iritirati osetljivu kožu. Iako svetske institucije zadužene za proveravanje sigurnosti sastojaka u proizvodima smatraju da je količina svih tih sastojaka minorna da bi predstavljala ozbiljan rizik za zdravlje, niko zapravo ne zna kakav kumulativan efekt oni imaju. Strepnja je tim veća ako znamo da ovih jedinjenja, posebno parabena, ima u mnogim kozmetičkim preparatima, što znači da im se tokom dana višestruko izlažemo koristeći kreme, dezodoranse, šminku...
Na sreću, imamo sve više izbora. Na tržištu je sve više rol-on dezodoransa, stikova i sprejeva koji se oslanjaju na nežne i bezopasne sastojke, kako bi neutralisali miris znoja. Oni sadrže manje rizične konzervanse, poput natrijum-benzonata ili kalijum-sorbata, kao i sodu bikarbonu, koja upija znoj, a i antibakterijski rezultati temelje se na dobro poznatom biljnom delovanju (poput lavande). Neki su bolji, neki malo lošiji, ali jedno je sigurno: zbog sastava na njihovim deklaracijama nećete se preznojavati od muke.