Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da novi Predlog Zakona o zaštiti potrošača koji je usvojila vlada neće značajno promeniti prava potrošača u smislu da bi neko imao neki viši nivo prava, ali će se poboljšati mehanizmi za zaštitu prava potrošača tipa alternativnog rešavanja sporova. Programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike Dušan Protić konstatuje da je trgovac jača strana i da je jedan problem što je potrošač vrlo usamljen, a drugi što su u pitanju sporovi male vrednosti, te zbog toga često ne može da "istera" svoja prava. Nikolić navodi da potrošači najčešće reklamiraju patike, tehničku robu, a rastući problem je i sa uslugama, odnosno mobilnim i kablovskim operaterima.
„Mehanizmi koji ih rešavaju treba da budu relativno brzi i jeftini. Novi zakon predviđa donekle modifikovani mehanizam posredovanja kojim se pokušava razrešiti problem, jer se ne isplati ići pred sud za vrednost spora od 100 evra“, kaže Protić u Novom danu na TV N1.
Pojašnjava da se pokušava da se pre suda uvede mehanizam koji bi ojačao položaj potrošača, „sada se uvodi pojačano posredovanje kojim se obavezuje trgovac da učestvuje u postupku posredovanja“.
„Trgovac će biti prinuđen pretnjom prekršajnim sankcijama da učestvuje u tom postupku“, navodi on.
On kaže da su i prethodne verzije zakona iz 2010. i 2014. bile u velikoj meri teorijski usklađene sa pravilima koja važe u EU, ali da uvek ima mesta poboljšanju i to je „osnovni motiv sadašnjih izmena, da se čine postepena, fina podešavanja“.
Ne zna se tačan broj potrošačkih sporova
Nikolić navodi da je alternativno rešavanje sporova u Evropi normalna pojava, jer podrazumeva brzo, pristupačno i efikasno rešavanje sporova. Dodaje i da se ne zna koliko je bilo potrošačkih sporova, jer sudovi ne vode preciznu evidenciju, a sada im je to nametnuto.
On kaže i da potrošači znaju kome treba da se obrate u slučaju žalbi, kao i da svake godine u osam savetovališta u svim regionima Srbije stigne oko 20.000 pritužbi.
Međutim, Nikolić ukazuje da se potrošači uvek jave kad nastane problem, odnosno „bavimo se lečenjem posledica, a preventivom slabo“.
„Moramo shvatiti da je zaštita potrošača medalja sa dva lica – potrošač ima prava, ali i obaveze“, poručuje on i dodaje da potrošači manje razumeju svoje obaveze.
Koja se prava potrošača najčešće krše
Na pitanje koja prava potrošača se najčešće krše, Protić kaže da je to pravo na saobraznost proizvoda. Radi se o propisanim uslovima koji podrazumevaju da dobijete upotrebnu vrednost koja je propisana i koju očekujete.
„To se često meša sa garancijom, a ona je nešto plus. U praksi često dolazi do zamagljivanja prava, često se potrošaču kaže – gde vam to piše u garanciji, a ne treba da piše u garanciji“, navodi Protić.
Dodaje da se u praksi svodi na to da kad kao potrošač dođete sa robom, trgovac je dužan da primi reklamaciju i da da odgovor na nju, i tu je sankcionisan, a kakav će odgovor biti, u to se ne ulazi.
„Trgovci često postupaju formalistički, izdaju u propisanom roku od osam dana odbijenicu u kojoj napišu da onaj koji se žalio nije koristio proizvod u skladu sa namenom, bez ikakvog ispitivanja“, navodi on.
Najproblematičnija roba
Na pitanje koja roba je najproblematičnija, odnosno koju kupci najviše reklamiraju, Nikolić ističe da su to patike, koje se često nose i zimi i leti što ne bi trebalo u skladu sa njihovom deklaracijom, takođe se peru, što se takođe ne sme, imajući u vidu da su lepljene, pa u dodiru sa praškom i vodom taj lepak popusti.
Dodaje da se pritužbe podnose i na tehničku robu – mobilne uređaje, belu tehniku, televizore, a rastući problem je, kako ističe, i sa uslugama – mobilni i kablovski operateri.
„Primećena je nasrtljiva poslovna praksa – prodaja robe na terenu, gde trgovci idu od vrata do vrata i najčešće penzionerima nude proizvode, znaju kad su sami kod kuće, a penzioneri su apsolutno omađijani njihovim prodajnim tehnikama, kupe neke jorgane i jastuke za hiljadu i više evra“, navodi Nikolić.
Navodi da je Nacionalna organizacija potrošača Srbije „podnela inicijativu pred Ministarstvom pravde za pokretanje kolektivne zaštite potrošača protiv jednog takvog prodavca, koji čak vodi mušterije do banke ako nemaju novca kod sebe, da podignu kredit… To nije humano“.
Kolektivna tužba
Ukazuje da ne postoji mogućnost kolektivne tužbe, jer je ona odlukom Ustavnog suda izbačena 2014. iz Zakona o parničnom postupku, „gde joj je i mesto“.
„Znatno je jeftinije i efikasnije kada se protiv istog trgovca borimo samo jednom tužbom, to treba da razumemo. Za sada to funkcioniše u okviru ministarstva kao upravna mera“, kaže Nikolić i dodaje da su Ministarstvu pravde poslali inicijativu da se kolektivna tužba vrati u Zakon o parničnom postupku, jer bez nje neće u potpunosti biti zaokružena zaštita potrošača.
A na to kako u Srbiji funkcionišu popusti i da li trgovci poštuju pravila vezana za sniženja, Nikolić kaže da ih se velika većina trgovaca drži, ali da su u pitanju često mali popusti, ili slučajevi da trgovci pred najavljeni popust povise cene.
„Čini mi se da trgovci zaboravljaju na najveću kaznu – da izgube poverenje potrošača. Potrošači treba da razumeju da je njihova odluka gde će trošiti novac. Hajde da ne ulazimo u prodavnice koje podignu cene pre najavljenih popusta, to nije protivzakonito, ali mi zato to moramo da zapamtimo i da ne ulazimo u te radnje“, navodi Nikolić.
Dodaje da trgovci sa Zapada mudrije funkcionišu, odnosno da im je jeftinije da prodaju robu i po proizvodnoj ceni, nego da je vraćaju u magacin, te su tamo popusti znatno veći nego u Srbiji.
„Kod nas politika popusta nije na nivou koji potrošači zaslužuju“, poručuje on.
Izvor: N1