Poruke koje se šalju kupcima moraju da budu potkrepljene opšteprihvaćenim naučnim dokazima
Pre nego što hranu sa zdravstvenom izjavom isporuče na tržište, proizvođači u Srbiji dužni su da se najpre obrate Ministarstvu zdravlja. To ministarstvo će proceniti da li je moguće na deklaraciji proizvoda istaći takvu vrstu poruke i u kojoj formi, navodi se između ostalog u „Vodiču za početnike u prodaji hrane preko interneta”, koji je nedavno objavilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kako se ističe, zdravstvene izjave moraju da budu zasnovane i potkrepljene opšteprihvaćenim naučnim dokazima. U dokumentu se takođe navodi da nadležno ministarstvo može da zahteva od proizvođača da dostavi validne dokaze i dokumentaciju koja potkrepljuje takve tvrdnje koje želi da istakne kao prednost svog proizvoda.
Nutritivne i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane ili na reklami, uključujući i one na internet stranicama i društvenim mrežama, moraju da budu u skladu sa propisima.
Prodaja zdrave hrana posebno tokom pandemije beleži značajan rast, što je za proizvođače signal za kreiranje novih proizvoda. Dosta je nedoumica šta je dozvoljeno, a šta nije u deklarisanju ovakvih, ali i drugih namirnica. Sve ovo otvara prostor za obmanjivanje kupaca. Još jedno od čestih pitanja potrošača jeste i kada hrana može da bude označena etiketom „bez glutena” jer je takvih proizvoda sve više na rafovima. Stručnjaci ističu da je ovo dozvoljeno samo ako je sadržaj glutena manji od 20 miligrama po kilogramu, dok izjava „veoma nizak sadržaj glutena” može da bude navedena samo u slučaju da je njegov sadržaj manji od 100 miligrama po kilogramu.
Kada je reč o reklamiranju hrane koja „pomaže kod mršavljenja”, postoje takođe jasna pravila. Nije dozvoljena upotreba zdravstvenih izjava koje sugerišu da bi zdravlje moglo biti pogoršano ako se ne konzumira takva hrana. Zabranjene su i reklame koje upućuju na brzinu gubitka telesne mase ili to koliki će biti gubitak kilograma. Iako ih često viđamo, nisu dozvoljene izjave koje upućuju na preporuke individualnih medicinskih stručnjaka, nutricionista ili dijetetičara i dobrovoljnih zdravstvenih udruženja.
U vodiču se takođe navodi da su posebnim propisima precizirani zahtevi za obeležavanje i reklamiranje svih vrsta hrane i pića koje se proizvode u registrovanim i odobrenim objektima ili potiču iz uvoza, a prodaju se na tržištu Srbije.
Iz našeg ministarstva poljoprivrede podsećaju da podaci na deklaraciji prethodno upakovane hrane treba da pruže kupcu dovoljno informacija na srpskom jeziku kako bi mogao da odabere hranu koja mu najviše odgovara. Zato je neophodno da budu istaknute sledeće informacije: naziv proizvoda, lista svih sastojaka i količina, podaci o sastojcima koji mogu biti alergeni, neto količina i nutritivna deklaracija. Nužni su naravno i ime proizvođača i njegova adresa, zemlja porekla i to naročito za hranu gde je ova informacija obavezna – goveđe, svinjsko, ovčije, kozje meso, kao i meso živine (sveže, rashlađeno ili smrznuto), med, voće i povrće, jaja i proizvodi od jaja, riba i proizvodi ribarstva, maslinovo ulje. Za ostalu hranu se navodi ili zemlja porekla ili mesto odakle je hrana uvezena.
Izvor: Politika