Na osnovu primedbi potrošača koji imaju ugrađene kalorimetre za merenje potrošnje toplotne energije, dužni smo da upozorimo potrošače na rizik korišćenja ovakve vrste usluge koja je preporučena od strane JKP Beogradskih elektrana.
Naime, Beogradske elektrane daju mogućnost da stambena zajednica zaključi ugovor sa jednom od firmi koja se bavi ugradnjom i raspodelom utrošene energije i time omogući prelazak na sistem obračuna prema individualnoj potrošnji. Ukoliko se desi situacija da sumnjate u ispravnost individualnih mernih uređaja ili obračun, reklamaciju izjavljujete privatnoj firmi sa kojom ste potpisali ugovor. Upravo tu nastaju problemi. Dakle, firma sa kojom ste zaključili ugovor je prva i poslednja instanca koja o vašoj reklamaciji odlučuje. Ne postoji niko u sistemu ko je nadležan za proveru ispravnosti mernih uređaja ili njihovu periodičnu kontrolu. Kada se ovako nešto desi, a reklamacija potrošača bude odbijena, potrošači nemaju način da dokažu da su njihove sumnje u neispravnost uređaja osnovane. S tim u vezi, možemo konstatovati da niko u sistemu pa ni Beogradske elektrane, nema mogućnost provere spornih mernih uređaja ili raspodele potrošnje. Postavlja se pitanje na osnovu čega onda JKP Beogradske elektrane preporučuju da što veći broj potrošača pređe na ovaj vid potrošnje? Dakle, Beogradske elektrane ne proveravaju da li su uređaji koje firme koriste za raspodelu potrošnje u skladu sa standardima koji su propisani, nemaju mogućnost provere ispravnosti istih ukoliko se desi sporna situacija, a neretko i računi u ovom sistemu naplate budu viši.
Postavlja se i pitanje, zašto se favorizuje prelazak na individualnu potrošnju kada se na ovaj način usluga prebacuje iz okvira javnog komunalnog preduzeća u domen privatnih firmi i njihovog ličnog profita. Naime, po Zakonu o zaštiti potrošača javna komunalna preduzeća pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa. Usluge od opšteg ekonomskog interesa je usluga čiju cenu, kvalitet, uslove pružanja je Zakon predvideo da uređuje, ili kontroliše državni organ ili drugi imalac javnog ovlašćenja. Takođe, važe posebna pravila kada se uređuje odnos sa potrošačima kada su u pitanju usluge od opšteg ekonomskog interesa. Navedene poslove, u smislu obračuna i merenja utrošene energije, trebalo bi nastojati zadržati u okvirima javnog komunalnog preduzeća, a u praksi prepuštaju se privatnim firmama koje ne podležu adekvatnoj kontroli i nadzoru. Time se široko otvaraju vrata nepoštovanju propisa iz oblasti zaštite potrošača.
Uzimajući sve u obzir, mišljenja smo, da je neodgovorno motivisati potrošače na ovakav vid korišćenja usluge, a pogotovo je sporno kada to čini javno komunalno preduzeće, nalazeći motiv da se umesto javnih komunalnih preduzeća favorizuju privatne firme koje rade u svoje ime i za svoj račun.
Pored navedenog, ostaje i niz drugih problema koja se tiču poslovanja beogradskih elektrana. Pod time mislimo na nepostojanje ugovora između jkp-a i potrošača, što je zakonska obaveza. Nepoštovanje ove obaveze je zakonom sankcionisano a ostaje otvoreno pitanje zašto kroz inspekcijski nadzor na evidentan prekršaj Beogradskim elektranama nije izrečena kazna?
Takođe, naplata “indirektnog grejanja” koja se godinama sprovodi kada se sa grejanja isključite, je u najmanju ruku problematična.
Uzimajući u obzir izneto, što se tiče individualne potrošnje, savet je da se dok je ovakvo stanje u praksi, na nju ne prelazi.
NOPS će se u narednom periodu intenzivno zalagati kroz institucije sistema i inspekcijski nadzor, da se usloženi problemi u radu Beogradskih elektrane dovedu u zakonite okvire poslovanja.