Uskoro će samo proizvodi koji ispunjavaju specifične zahteve energetske efikasnosti moći da se nađu na tržištu. Propisi koji određuju zahteve eko-dizajna za televizore, mašine za sudove i veš, frižidere i zamrzivače, klime, kao i “set top boks” uređaje, u procesu su donošenja.
“Građanima neće moći više da se desi da kupe veš mašinu koja iako je energetski efikasna, ne opere dobro veš”, objašnjava Nečmetin Tokur, sa projekta EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda.
U Srbiji se prvi put od ove godine novim Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije proizvođači električnih aparata za domaćinstva obavezuju na poštovanje minimalnih zahteva koji se odnose na eko-dizajn proizvoda.
“Propisi u oblasti eko-dizajna propisuju minimum zahteva za energetsku efikasnost i druge ekološke performanse uređaja, ali i garantuju da će uređaj valjano da obavi svoju predviđenu funkciju. Na primer, ti propisi nalažu da najveći indeks performanse čišćenja bude obavezan za sve veš mašine na tržištu. Na taj način svi kupci imaju mogućnost da kupe kvalitetne proizvode, a proizvođači su prinuđeni da ih stalno inoviraju”, kaže Tokur i dodaje:
“Pored toga, većina kućnih aparata na tržištu u Srbiji uvezena je direktno ili indirektno iz Evropske unije, a mnogi proizvođači nastoje da na ovo tržište plasiraju robu koju ne mogu da prodaju u EU zbog neusklađenosti sa propisima o eko-dizajnu koji su tamo na snazi. To s novim propisima u Srbiji više neće biti moguće.”
Tokur objašnjava da osim funkcionalnosti proizvoda, propisi eko-dizajna omogućuju da se uređaji mogu lakše popraviti i reciklirati.
“Naše zajednice su primorane da smanje potrošnju, zbog čega nam je potrebna efikasna upotreba resursa: materijala i energije, kao i produženje radnog veka proizvoda, reciklaža na kraju životnog veka, itd. Upravo eko-dizajn uključuje sve ekološke aspekte jednog uređaja koji troši energiju – od faze projektovanja do njegovog odlaganja.”
Eko-dizajn je jedan od temeljnih koncepata modela cirkularne ekonomije, koji predviđa da se proizvodi projektuju tako da im se maksimalno produži životni vek, kroz sve faze životnog ciklusa: od vađenja sirovina iz prirode, proizvodnje materijala i komponenata proizvoda, preko njegovog korišćenja i održavanja, do tretmana na kraju životnog veka – ponovne upotrebe, demontaže, reciklaže, upotrebe za energiju i konačnog odlaganja.
Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju koji je proizašao iz Zelenog sporazuma, krovnog dokumenta Evropske unije za održivi razvoj, Evropska unija je usvojila u martu 2020. Kako se navodi u preambuli EU Direktive o eko-dizajnu, 80 odsto zagađenja životne sredine i 90 odsto troškova proizvodnje rezultat su odluka donetih u fazi projektovanja proizvoda. Srbija je u procesu transponovanja ove direktive u nacionalno zakonodavstvo.
Sam regulatorni okvir ipak nije dovoljan za unapređenje sistema. Potrebno je da se novousvojeni propisi primene. Zbog toga, dok nadležni organi rade na transponovanju direktiva o eko-dizajnu u Srbiji, projekat “EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda” radi na izgradnji kapaciteta za njihovu primenu, pre svega tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i tržišne inspekcije. Tako će kada ovi propisi budu doneti, ključni akteri koji treba da ih sprovedu za to već biti osposobljeni.
U septembru je održan kurs “Sprovođenje mera eko-dizajna i energetskog označavanja proizvoda”, koji su pohađali predstavnici pet tela za ocenjivanje usaglašenosti, Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Akreditacionog tela Srbije i drugih ključnih aktera. Na obuci je uz konkretne primere proizvoda, bilo reči o evropskom zakonodavnom okviru koji uređuje eko-dizajn, primeni ove regulative i njenoj kontroli sa stanovišta proizvođača i tržišne inspekcije,
“Ljudi će steći poverenje kada se uvere da u Srbiji postoje kapaciteti koji mogu da dokažu da ono što dolazi spolja u potpunosti ispunjava propisane zahteve, u ovom slučaju u oblastima eko-dizajna i energetskog označavanja, za šta ste ključni vi”, naglasio je ovom prilikom vođa projekta, Bernard Gindroz.
Biti energetski efikasan znači biti ekonomičan i brinuti o životnoj sredini. Energiju u domaćinstvima rasipamo i zastarelim kućnim aparatima, lošim prozorima i slabom izolacijom. Energetska efikasnost je jedan od ključnih prioriteta Evropske unije pri rešavanje pitanja klimatskih promena i zaštite životne sredine.
Uporedo sa nastavkom rada na podzakonskim aktima i jačanju kapaciteta institucija, Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podršku Evropske unije počinje sa sprovođenjem aktivnosti za podizanje svesti pod sloganom “Okreni na zeleno”. U narednom periodu javnosti će kroz različite promotivno-edukativne aktivnosti biti predstavljene mere i mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti na svim nivoima.
Izvor: Europa.rs