Broj potrošača koji se obraća potrošačkim organizacijama u vezi sa kupovinom putem društvenih mreža od strane neregistrovanih prodavaca, svakodnevno raste. Zakon o elektronskom poslovanju propisuje da na svojim profilima moraju vidno da istaknu podatke poput poslovnog imena, matičnog broja, PIB-a, kao i kontakt podatke i cenu proizvoda. Prvi signal da je u pitanju nelegalna prodaja je nedostatak ovih podataka na profilu na društvenim mrežama.
Na to ukazuju u Nacionalnoj organizaciji potrošača, koja je nastavila sa akcijom evidentiranja trgovaca koji ne posluju po propisima. Fokus je ovog puta bio na profilima na Fejsbuku i Instagramu, a na spisku se nalazi više od 400 prodavaca. Poslednjih nekoliko godina, a naročito ove godine, došlo je do značajnog porasta prometa u elektronskoj trgovini. Kako bi se pospešila kontrola neregistrovanih trgovaca i podigla svest građana o ilegalnoj trgovini na internetu, Ministarstvo trgovine je u saradnji sa Američkom privrednom komorom pokrenulo kampanju "Klikni na sigurno, kupuj provereno".
"Trgovina preko interneta se ubrzano razvija i sve češće zamenjuje tradicionalnu kupovinu, na sreću ili na žalost nekih, zavisi kako to posmatramo, a tokom pandemije elelektronska trgovina se povećala za čak 300 odsto...Neophodno je povećati i nivo znanja samih potrošača na internetu i kako bezbedno uživati u blagodetima internet kupovine", rekla je ministarka trgovine Tatjana Matić.
U udruženja potrošača svakodnevno stižu prijave nezadovoljnih potrošača koji su robu kupili preko interneta. Neprijatno sikustvo imala je i Andrijana Jovanović, koja je je preko društvenih mreža naručila i platila obuću, ali nije dobila onaj par koji je tražila.
"Prodavac je prvo rekao da je u pitanju slučajna greška i zamena porudžbine, a posle toga više nije odgovarao na poruke, već je blokirao njen broj telefona, tako da nije mogla više da mu se obrati.
Andrijana kaže da pomoć nije dobila ni od kurirske službe, jer nije mogla da vrati porudžbinu.
"Kada je došao kurir, otvorila sam paket i videla da to nije kutija kao na slici, kao na njenoj stranici, nego obična bela, kao da naručujete najprostije nešto, ništa ne piše na njoj, čak ni broj. Kuririma u poslu ne dozvoljavaju da se vraćaju otvoreni paketi i onda sam se našla u neprijatnoj situaciji i shvatila da sam prevarena", objašnjava Andrijana.
Prošle godine, prema podacima kompanije specijalizovane za podatke o tržištu i potrošačima, Statiste, prihod od onlajn trgovine u Srbiji bio je 395 miliona evra, a kupaca na internetu čak 3,3 miliona. Činjenica da postoji veliki broj neregistrovanih onlajn prodavaca rezultira i većim brojem prevarenih i oštećenih potrošača.
Ukoliko je kupac prevaren, ili doveden u zabludu, nesavesnog onlan trgovca može prijaviti tržišnoj inspekciji ili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Ukoliko robu kupuje od neregistrovanih prodavaca, put do pronalaženja trgovca i zadovoljenja pravde može biti mnogo teži.
Udruženje potrošača: Kupovina samo na registrovanim portalima
Pravnik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije Mladen Alfirović kaže da je najvažnije istaći da društvene mreže prvenstveno nisu namenjene za trgovinu, već je to zloupotrebljeno od strane mnogih pojedinaca.
"Činjenica da su društvene mreže doživele ekspanziju i da ih veliki broj ljudi koristi, pa su se neki dosetili da na taj način prodaju nekakvu robu i u gotovo 90 odsto situacija se radi o ljudima koji zloupotrebljavaju platforme da bi došli do ekstraprofita. To su profili koji se bave prodajom garderobe, ali i tehnike. Potrošači bi trebalo da znaju da se kupuje prvenstveno na veb portalima koji su registrovani za obavaljanje elektronske trgovine, a da društvene mreže nisu za to namenjene", rekao je Alfirović.
On ističe da se dešava da građani ne znaju od koga kupuju i najčešće, kada im nešto ne odgovara, ne mogu ni da ostvare kontakt sa prodavcem.
"Dešava se da, ukoliko imaju neku primedbu ili žele da reklamiraju proizvod, kupci budu blokirani od strane takvih prodavaca i da ne mogu da ostave čak ni komentar na profilu. Tek tada shvate da su u suštini proizvod kupili od fizičkog lica, od pojedinca, koji nema registrovanu firmu i na kojeg se ne odnosi zakon o zaštiti potrošača", objašnjava Alfirović.
On napominje da se dešava da potrošač ostane i bez svog novca i bez proizvoda koji je poručio, jer mu je na adresu stiglo nešto potpuno drugo, a trgovcu ne može da uđe u trag.
"Svi govore o ekspanziji internet prodaje, ali se zanemaruje da paralelno sa njom cveta i nelegalno tržište, koje je potpuno van kontrole. Dugo već apelujemo na potrošače da budu obazrivi, ali smo shvatili da ta upozorenja nisu dovoljna i da je potrebno da uradimo i nešto konkretno. Zato smo počeli da objavljujemo 'crnu listu'. Prvi put smo to uradili krajem prošle godine", kaže Alfirović.
Izvor: Euronews